Četrdeset godina od smrti legendarnog Zorana Radmilovića: Čuveni glumac obeležio je jednu epohu, a zbog njegove uloge u Radovanu Trećem ljudi su po nekoliko sati u redovima čekali karte za predstavu

Kada se spomene Zoran Radmilović, nezaobilazno je ime Radovan Treći – tragikomični lik iz istoimene predstave koju je napisao Dušan Kovačević i koja je premijerno izvedena 1983. u Ateljeu 212. Radmilović nije bio samo tumač te uloge, on je bio suautor, improvizator, motor čitave predstave. Publika je dolazila zbog njega, ali ostajala zbog onoga što je Radovan u njima budio: smeh, tugu, osećaj da gledaju sami sebe.

Radovan III je lik sitnog čoveka koji umišlja da je veliki. On je rastrzan između prošlosti, sopstvenih kompleksa i okrutne stvarnosti. Zoran je taj karakter obojio improvizacijom, emocijom i gorčinom, a svaka izvedba bila je drugačija, živ performans u najdubljem značenju te reči. Govorilo se da niko od kolega nikada nije znao tačno kako će predstava teći jer je Zoran uvek ubacivao nove replike i scene, reagujući na publiku, na kontekst, na duh trenutka.

Zemlja će ostati bez ljudi, ali ljudi neće ostati bez zemlje!

Ova rečenica, izgovorena kroz gorak osmeh, ostala je simbol njegovog umetničkog dometa – sposobnosti da kroz komediju kaže istinu o narodu i društvu.

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

Објава коју дели Beogradski_vremeplov_011 (@beogradski_vremeplov_011)

Predstava je igrana preko 300 puta, a Zoran ju je poslednji put odigrao 9. juna 1985., već ozbiljno bolestan. Samo tri dana kasnije je hospitalizovan, i nikada više nije izašao na scenu.

Zoran je bio mnogo više od komičara, bio je kako su ga mnogi nazivali psihološki glumac, eksperimentator, čovek koji je umeo da uđe u najdublje slojeve karaktera. I dok su mu filmski klasici poput “Maratonci trče počasni krug” doneli širu slavu, “Radovan III” je ostao njegov najličniji, najautentičniji pečat.

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

Објава коју дели Jugoslovenska kinoteka (@jugoslovenskakinoteka)

I danas, četrdeset godina kasnije, Zoran Radmilović ostaje mera glume, duhovitosti, inteligencije i slobode na sceni. Njegovo ime nosi pozorišni festival u Zaječaru, a nagrada “Zoranov brk” dodeljuje se za najuspešniju komičnu ulogu u pozorištu. Generacije glumaca citiraju njegove replike kao da su deo svakodnevnog govora.

Jedan od njegovih kolega rekao je:

Kada je Zoran umro, činilo se da je otišlo nešto što se više neće roditi.

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

Објава коју дели Nebeska_kafana (@kafana_kod_besmrtnih)

Zoran nije igrao uloge, on ih je živeo. Nije glumio čoveka, on je bio čovek, na pozornici i van nje. Njegova veličina je u tome što ni u najvećoj komediji nije izgubio istinu, a ni u najdubljoj tragediji – humor.

Polaganjem cveća na spomenik Zoranu Radmiloviću u Zaječaru obeležena je četrdeseta godišnjica njegove smrti. Cveće su položili glumci zaječarskog pozorišta, Ana i Miloš Tanasković i Marija Simonović, organizator kulturnih dešavanja u Pozorišnom muzeju, a pored toga godišnjica smrti čuvenog glumca obeležena je i na Novom groblju u Beogradu, gde je direktor zaječarskog teatra Vladimir Đuričić, sa svojim saradnicima ali i sa prijateljima iz Ateljea 212, matičnog Zoranovog pozorišta, odao počast velikom glumcu.

Autor: N.B.