NAŠ HARMONIKAŠ IMAO 128 KILOGRAMA! Aca Sofronijević nije mogao pertle da veže, morao HITNO na dijetu: Smanjio sam alkohol, posledice su bile...

Muzičar Aleksandar Aca Sofronijević je kako sam ističe u jednoj emisiji za pet godina dobio 45 kilograma. U jednom trenutku kako ističe nije sam mogao da veže ni pertle jer je dogurao do čak 128 kilograma.

- Da, to je bila krajnost jedna da sam ja video da ja ne mogu da se sagnem da zavežem svoje pertle, da se osećam totalno disfunkcionalno i da vidim da moje telo ide u nekom pravcu koje ja ne znam šta se dešava - kaže iskreno Sofronijević, a na pitanje da li mu je bilo bitno kako izgleda ističe:

Pa ne jer sam tada bio u tom magnovenju posla, kafane, klubova u kojima sam svirao gde sam pravio te ogromne pazare tim vlasnicima i da to nešto postigneš kao muzičar mora da budeš…

Na pitanje da li se osećao malo izrabljeno tada kada je morao da radi za druge Aca odgovara:

- Pa ne, jednostavno sam ja shvatio da je to moj deo posla, da je to taj prolazni deo, to je taj deo kafane koji si ti morao da brzo prođeš, ja sam za tri godine tada od 2002. do 2005. Veoma brzo sam prošao ali sam imao i te posledice koje su bile 128 kilograma. Počeo sam da sviram 2000. sa 16 godina i imao sam ne znam, bio sam sasvim da kažem atletski građen. Ja sam se za pet godina ugojio 40 i nešto kilograma - kaže iskreno Sofronijević koji je u to vreme mnogo radio, studirao, putovao.

Studiram u Kragujevcu, vozim, vraćam se, sviram po kafanama, po klubovima i kad sve to uveče završiš ideš da jedeš metarsku palačinku. Sećam se bio je taj neki kiosk, prodaja metarskih slanih palačinki i slatkih, ja pojedem prvo slanu pa slatku i onda odeš da spavaš, a pre toga si popio ne znam koliko alkohola i svega da bi bio ti tamo veseo, da bi animirao ljude, da bi svi oni pili, da bi se napravila ta neka energija i hemija u toj kafani gde mora da se napravi pazar jer pazar pokazuje samo koliko si ti vešt u tome da napraviš atmosferu, a nije bitno kako sviraš. Tako da, to je meni, ja sam video kakav je koncept tog posla i lagano, malo po malo od te grupe Prestiž koje sam ja bio šef tog orkestra sam sebi sam dao otkaz i izašao u to nešto što se zove orkestar Aleksandra Sofronijevića, da sam drugačije napravio selekciju.

Prolazio je ističe i kroz stručnjake i njihove konslutacije.

- Prolazio sam i kroz stručnjake moram da kažem, ali sam opet na kraju došao i do nekih svojih rezultata od svakog sam kombinovao i krao kao i u muzici što sam radio ja sam od svih krao ono što se meni sviđa, što je meni odgovaralo, od svih tih majstora harmonike ja sam gradio sebe tako sam i na taj način gledao, aha ovo mi treba za ovo, ovo mi treba za ono, ubacio sam obavezno u svoj život i plivanje, funkcionalne treninge… Ono što je najbitnije je da se jede kvalitetna hrana koja je da kažem celovita, zdrava hrana, sad treba izbegavati svakako grickalice i treba nučiti da budeš nekad kad mora da budeš koncentrisan, onda ti ne treba hrana u želucu, mora da bude taj period sada popularnog tog fastinga koji ja često primenjujem, kad sam u mnogo velikoj guži u mnogo velikom poslu tudim se da što manje jedem jer sam mnogo bolje, bolji mi je fokus, bolje sam skoncentrisan i svakako mnogo bolje sviram - kaže Sofronijević i nastavlja:

Otkrio sam te neke stvari koje svakako prate moj posao kao jednu odgovornu ličnost, odgovornog čoveka, šef orkestra, producenta u studiju, jednostavno ako nisi spreman ne možeš ni daleko da doguraš ako tvoje telo ne može da te prati, tako da mozak i moj je i dalje onaj klinac koji hoće još da vežba, da radi ali telo sada to super prati tako da ništa mi nije teško. Ja uopšte nisam nikada umoran verujte mi ja sviram nekada četiri, pet dana od prvog do poslednje gosta ja dođem u kuću totalno raspoložen, ustanem kao da ništa nije bilo i živim svoj život lepo.

Autor: Nikola Žugić