Voditelja Nina Radulović od skoro je deo ružičastog tima koji svakodnevno javnost obaveštava o svim događajima iz zemlje i sveta. Nina več godinama radi u medijima, a iako isprva nije dobila poslovni angažman kakvom se nadala, ističe da je zahvalna na svakom izazovu koji je dobila i uspešno odgovorila na isti.

U intervjuu za Pink.rs Nina Radulović govorila je o svojoj karijeri i poslovnim uspesima, kao i tome kako se oseća kao javna ličnost i koje osobine jedan muškarac nikako ne sme da poseduje.

Koliko ti je bilo neobično da nakon završenog Fakulteta političkih nauka započneš sa radom u emisijama zabavnog karaktera?

- Ne možeš uvek da radiš ono što želiš. Iako sam ja želela da radim u informativi, to me je sačekalo tek posle 10 godina od upisa faksa i uopšte bavljenja ovim poslom. A sa druge strane, kada pogledam svoje iskustvo, ono je šarenoliko i sve to ide u rok službe, tako da sada kad sam došla u informativu, ja sam znala mnogo toga unapred što je trebalo da znam. A na kraju, ko ti garantuje da ćeš uvek raditi ono što voliš i želiš? To ne znači da nisam volela zabavu, ali informativa je bila bliža mom senzibilitetu i temama koje me zanimaju. Tako da sam ja prošetala kroz sve moguće redakcije na televiziji, samo još na radiju nisam radila, u printu takođe radim. Sve je to dobro.

Da li si tokom dosadašnje karijere radila nešto za šta si mislila "E to neću nikada"?

- Ne, to ne govorim ni sada. Zato što mislim da to može da govori samo neko ko nema ni životnog ni poslovnog iskustva. Zajednički imenitelj svih projekata koje sam ja radila jeste jedan isti posao, a to je novinarski zanat. Iako se je vrtim oko jednog istog posla, a to je voditeljsko- prezenterski, greška je pomisliti da tu nema svega onoga što smo mi učili na faksu, što mi je svakako pomoglo. Možda, da mi je neko rekao godinu dana pre nego što sam prihvatila da radim "Trenutak istine", ja bih možda rekla: "Jao, to nisu teme za mene". Ali zašto nisu, ja sam posle shvatila da su one vrlo životne i da njima može da se pristupi na ovaj ili onaj način. Onda sam ja shvatila da je to bio veliki novinarski zadatak i izazov za mene jer ja nisam birala svoje goste, morala sam da se pripremim za nekog ko možda ne govori naš jezik, možda nema ni elementarno obrazovanje, ali svima njima je bilo zajedničko da žele da ih neko čuje. Ja sam njima pristupila kao nekome kome je potrebno upravo to, da ih neko čuje, a onda i kao kandidatima koji imaju veliku hrabrost da sednu u tu stolicu i o sebi kažu neke istine koje možda ljudi oko njih nisu znali. I nekada je to izazivalo šok u narodu, medijima, njihovim porodicama. A ja sam uvek morala da vodim računa da budem neutralna, objektivna, profesionalna, a dešavalo se da ne mogu da sakrijem emocije, živ sam čovek. Tako je vrlo slično i u informativi, vi pročitate vest da je 73 poginulo, dok je šestoro ranjeno, a toliko dece... Ja se tada ježim. Teško je to kontrolisati. Naš posao, ma koliko nekad delovao divno, glamurozno i podsećao na one crvene holivudske tepihe, naprotiv, vrlo često se zateknemo u blatu i krvi i situacijama koje nisu nimalo lake. Ne postoji ništa što ne bih radil, ne bih radila ništa što je protivzakonito.

Kako si reagovala kada su te pozvali da radiš informativu na Pinku?

- Ja sam ovde zaposlena već šest godina, ali sam napravila jednu pauzu u tom angažmanu. To se na kraju ispostavilo kao dobar potez jer sam napravila otklon od zabave. Moja ideja bila je da se bavim informativom. Kada sam došla na Pink bila je ideja da se napravi jedna emisija koja bi se bavila društveno aktuelnim temama, čak i politikom. Ali kako je iz "Trenutka istine" otišla voditeljka, njima je bila potrebna nova i ja sam prihvatila. Bila sam nova i želela sam da pokažem lojalnost ovoj firmi, ali i da se izgradim kao ime koje će ljudi znati i vezivati na kraju i za taj format. Ako pokažete da svoj posao radite kako treba, objektivno, da slušate ljude, da vas zanima, da postavljate pitanja tim ljudima. Onda će svi shvatiti da radite svoj posao profesionalno i na kraju krajeva, zašto i da vas ne povezuju sa tim formatom. Kasnije sam ja pokazala da mogu i više od toga. Ja se u informativi najbolje osećam - rekla je Nina i dodala:

- Prvi kontakt sa informativom bilo je uveče su me zvali, ja sam već sutradan bila na smeni. Jedini problem u startu bio je što ja nisam znala da prompter koji vrti vesti moram sama da pritiskam, ja sam to shvatila na pola prve vesti. Ja čitam vest, kad ono ne ide dalje, nema prompteriste, a na drugim televizijama ih obično ima. Ja to nisam znala da moram sama, a na sreću su iskusne kolege iz realizacije to shvatile pa su pustile prilog. Tako da je to sve izgledalo okej za gledaoce, ali ja sam se preznojila. To je bio moj prvi kontakt sa kamerom ovom. Kolege su super, ja njih poznajem od ranije. Normalno, ja se i dalje uhodavam. Pre neko veče sam imala gosta u studiju što je nova situacija za mene u informativi.

Koliko si samokritična?

- Sada ne gledam svaku, jer ih ima mnogo na dnevnom nivou. Ali ih pogledam jer sam zaključila da dok ne pogledate sebe okom običnog gledaoca, ne možete spoznati kako vas drugi vide. Vi niste ovde samo u ulozi čitača vesti već morate i da prenesete, doživite informaciju i vrlo je bitno kako ćete da je prenesete. Prezenter nije direktan akter, ali ima pravo na osmeh, pogled, da podigne obrvu, napravi pauzu, ja ti vrstu iskustva nisam imala. Na fakultetu su nas učili da je najbolji način da vežbate zapravo da se gledate u ogledalo. Kamera je naše ogledalo.

Da li ti u nekim situacijama smeta to što si javna ličnost? Da li ti nedostaje da budeš ona "obična" Nina koju na ulici niko ne prepoznaje?

- Ja se više i ne sećam tog stanja. To je bilo davno, tada sam bila klinka i nije mi bilo važno sta ljudi misle. Sada mi jeste važno samo do te mere, ne zbog utiska koji ostavljam, davno sam pristala na sebe i shvatila da sam nasrećnija onda kada sam sa sobom u iskrenom odnosu, a samim tim ću biti i sa ljudima sa kojima živim i sarađujem. Ali činjenica je da vas ljudi na ulici zaustavljaju i da vas preslišavaju "zašto si ono rekao ili uradio"... Ali to su boljke ljudi koji verovatno imaju problem sa tim da niko neće da ih čuje ni sasluša, a u kući ste im svakog dana, na televiziji, pa misle da imaju pravo da to kažu. To je isti slučaj i sa onim ljudima koji komentarišu vesti ispod tekstova na portalima.

Koliko ti je smetalo kada si zbog svog privatnog života, prvo je to bio razvod, a zatim i ljubavna veza, bila u centru pažnje javnosti, a ne zbog posla kojim se baviš?

- To je sastavni deo mog života, normalno. A boli me kada se neko bavi isključivo time, a stavljanje akcenta samo na jednu stvar, koja god to stvar bila, mi smeta. Svi smo mi kompleksna bića koja žive u svojim ulogama, kojih ima više. Nisam do te mere isključiva da apsolutno ne treba pričati o privatnom životu. Vi ako ste javna ličnost, vi ste u nekoj meri i svetionik, pokazatelj društva koje vas je biralo da biste bili i oslonac nekom ko bi mogao da se poredi sa vama. Ali zato moramo mnogo da vodimo računa do koje mere zadiremo u intimu. Niko ne voli da kada prolazi kroz teške životne situacije, ili je malo onih koji vole, to dele sa svima. Svaka životna faza koja je teška, treba da bude rezervisana za vas i za uzak krug ljudi. Vi nemate pravo izbora kao javna ličnost. Ali imate prava da koristite svoje kanale i mreže za svoju istinu, a to su društvene mreže, i imate prava da se povučete u kuću i ne izlazite onoliko koliko vam treba vremena i da budete besni na ceo svet. Ja sam birala neku sredinu. U trenutku kada sam doživljavala najteže stvari u životu ja sam birala da malo ćutim dok ne budem sigurna i sama šta osećam i kako delujem na spoljno okruženje, a onda sam birala da svoju istinu kažem putem svojih kanala na kojima imam desetine hiljada pratilaca, pa je to medij sam za sebe. A zatim sam, kada se srasti smire i slegnu, izašla u javnost i rekla sve što javnost zanima i što me pitaju.

Šta je to što kod muškarca nikako ne bi mogla da podneseš, a koje karakterne osobine mora da ima muškarac da bi tebe osvojio?

Još uvek smo pod utiskom cele situacije koja je zadesila Natašu, pa moram da se osvrnem i na to. Nasilje u bilo kom obliku, a ono ne podrazumeva samo fizičko, nego i psihološko, verbalno, apsolutno svaki oblik nasilja je za osudu. Nemam opravdanja za to. Žene jesu nežniji i slabiji pol, u fizičkom, emotivnom, hormonskom smislu. Žena u ovom vremenu je preuzela na sebe mnogo odgovornosti, dajem sebi za pravo da to kažem jer zaista je tako. Ako već ona ima toliko obaveza na svojim plećima, a ako muškarac to ne podržava, ne ljubi, ne neguje, onda treba prekinuti svaki kontakt. To je ono što nikako ne sme da ima. Obično i ljubomora ide uz to. Čim primetim to, sklanjam se. Ali to nije samo u muško- ženskim odnosima, već i u prijateljskim, roditeljskim - rekla je Nina Radulović i dodala:

A osobine koje mora da ima ne samo partner nego i prijatelji to su razumevanje, tolerancija, emotivnost, da umeju da se stave u moje cipele. Često imam problem u svojoj duši i sa ljudima koji su prekoputa mene jeste da imam utisak da uvek ja dajem više. Ali tako i treba, jer davanje je jako važno. Te neke stvari sam shvatila pre sedam godina kada sam postala majka. Sada mi prosto nije jasno kako sam do tad funkcionisala, samo sam bila okrenuta sebi. A onda od ujutru do uveče vodiš računa o jednom novom biću koje si ti doneo na svet. Potpuno nešto novo. A shvatila sam i to da je pri izboru partnera mnogo važno da posmatrate njegov odnos sa porodicom, porodično okruženje u kom je rastao, kakav je odnos među roditeljima, njegov odnos prema majci. To su neke osobine koje moraju biti prisutne. Pre svega to mora biti dobar čovek, blage i mirne naravi.

Da li razmišljaš ponovo o bračnim vodama, imaš li želju i potrebu za tim i koliko je taj papir bitan u našem društvu?

Ja mislim da takve stvari ne treba planirati, ne zato što smo rešili da budemo ljudi stihije, već zato što svaka vrsta isplaniranosti i uključivanja uma u emocije se, ranije ili kasnije, pokaže kao loša. To je jedan razlog zašto ja ne razmišljam na taj način, drugi razlog je taj što vi sa nekim partnerom morate da prođete određeni put pa da kažete "E sad je vreme". A i kada imate iza sebe brak, znate da je to ozbiljna i važna stvar. A što se tiče braka kao institucije, mislim da je jako važan. Uvek podržavam prijatelje koji kažu da bi da se razvedu, ja im kažem da to ne radi. Uvek sam za to da se brak sačuva ukoliko je to moguće. Sve u životu što radite i u šta verujete, sve se dokaže na testu vremena. Ali mislim da čovek koji nije prošao kroz test braka, nije završio svoje sazrevanje do kraja. Čak i da prođete kroz bračni život pa se on ne završi slavno, bolje i to nego da ga uopšte niste imali. Uvek je bolje proći kroz to životno iskustvo, to govorim iz svog ugla i onoga kroz šta sam ja prošla.

Autor: J. Vučić