MOJA PORODICA JE PREPOLOVLJENA: Marko Bulat ostao je bez majke, ali i bez brata: Da je lako, nije lako, život koliko je lep, toliko je i težak...

Marko Bulat je poznati folk pevač koji je karijeru započeo na splavu Lukas. Kao dečak želeo je da upiše dizajnersku školu, ali roditelji nisu bili za to, pa je upisao Srednju saobraćajnu školu, pokušao je kasnije da upiše i likovnu akademiju ali mu nije pošlo za rukom, ipak, kasnije, kada je već bio zreo čovek upisao je i Akademiju Srpske pravoslavne crkve.

Marko Bulat je, kako sam ističe u jednoj emisiji, potekao iz porodice u kojoj je imao srećno detinjstvo baš kao i njegov brat. Iako je otac bio vojno lice, sa osmehom kaže da je mama u kući bila general.

- Pa koliko su se vojna lica selila, mi smo još i malo. Nije tako strašno bilo - kaže Marko koji je rođen u Smederevu, ali se porodica kasnije preselila u Sloveniju, da bi se posle ponovo vratili u Srbiju.

- Otac je bio zastavnik, majka je bila general u kući - sa osmehom kaže Marko Bulat i nastavlja:

- Ona je stvarno bila i detaljista i posvećena majka i supruga. Sećam se kad smo bili mali, sećam se kako smo hodali brat i ja, imali smo, ne znam, 6-7 godina, majka kaže: "Smanji korak, kako hodate tako kao majmuni, smanji korak, da to bude kulturno, nemojte da se gegate". Ona je, znači, čak i u hodu želela da nas uobliči, da budemo dostojanstveni, da to izgleda elegantno. Nije volela nikada, ja uvek volim u trenerci, da budem, apa-drapa, da budem tu po kraju, šetam se i kad se spremim za emisiju, ona odmah: "E tako sine, tako, vidi kako si lep, dođi da te poljubim". Uvek je želela i volela da me vidi onako u tom nekom sjaju. I doživljavala je to kao neku radost i kod mene i kod brata.

Marko kaže da je prema roditeljima uvek osećao "blagodarnost, prava reč", a na pitanje profesorke koja su sada osećanja prema njima odgovara:

- Pa, pošto mi je, nažalost, prepolovljena porodica, majka mi se upokojila i brat, ostao je otac. Pa, kada bih onako trebao da kažem jednu, samo bih rekao, ljubav. Šta me asocira, to je ljubav.

Završio je Saobraćajnu, ali je oduvek želeo da crta

Markova porodica je od 1982. godine u Beogradu gde je on završio Srednju saobraćajnu školu.

- Prvo sam hteo dizajnersku školu. I onda, to su bile '90. i otac i majka nisu bili za to. Ja sam ceo život voleo da crtam i želeo da crtam. Roditelji nisu bili za to, oni su razmišljali na način, sine, nije ti ovo Italija, pa ti da se zaposliš u nekoj fabrici kao dizajner. I onda saobraćajna, diploma, hleb u ruku. Gledao sam da budem makar četvrti stepen da bih moglo da konkurišem, da upišem Akademiju. Naravno da nisam primljen iz Saobraćajne iako sam išao na pripreme, ali je bila ratna 1991. godina na odsluženje vojnog roka sam… - kaže Marko koji je kasnije upisao Akademiju Srpske pravoslavne crkve, odsek fresko slikarstvo:

- To mi je velika radost. Ostvarenje, valjda, tih posle srednje škole, je l' tako, želja. Tu sam, da kažem, spojio dve ljubavi, ljubav prema Bogu i ljubav prema slikarstvu. Tako da je to trenutak kada vi izobražavate likove svetitelja ili ste na skeli u crkvi, shvatite da ste na nekom mestu gde ne može baš svako biti. I sa jednom ispunjenošću duše i totalnim smirajem u tom trenutku, ako imaš smiraj, moraš da ugasiš telefon i da budeš posvećen samo, je l' tako, ali to je u ovom modernom sada i brzom životu jako teško - kaže Bulat i priznaje da je noć ta koja je idealna za slikanje, ali…

- Tako da je noć u stvari izuzetna za slikanje, ali tu onda imam tehnički problem, svetlost. Ja preko noći uradim sve, preko dana vidim da su drugačije boje, dok nisam čuo od mojih kolega da ako želim noću da slikam, moram da imam dva led svetla, jedno toplo, jedno hladno, kada se pomešaju dobijem realnu dnevnu svetlost.

Ostao je bez brata

Marko je nažalost ostao bez brata koji je kako je istakla profesorka prerano otišao sa ovog sveta zbog bolesti jetre.

- Dve godine je razlika između nas. Faktički, što se školske tiče, godinu dana. Moj brat je '71. a ja sam sa '72. Godinu dana ranije sam krenuo u školu, posle sam ga i fizički stigao. Mama nas je oblačila isto i čak su mislili i da smo blizanci - kaže Marko prisećajući se brata i na pitanje da li se osećao tada bogato što ima brata odgovara:

- Osećao sam se bogato, pogotovo u nekim situacijama kada je zaštitnički nastupao, ali nije bilo potrebe toliko da pristupa. A i bilo je dosta, da kažem, i tih dečačkih sukoba, kao dva lavića, što se kaže. Moram da priznam.

Marko je doživeo teške trenutke u životu, kažu da su razvod i smrt podjedano teški, a on na to kaže:

- Ja ne znam, sve sam valjda to doživeo. Da je lako, nije lako, da život koliko je lep, toliko je i težak, znate. Mada nemojte ja to da pričam, valjda svi ljudi to i vide i osećaju, ali je koliko god je težak, pun je blagodeti, znate. Čovek može naći radost u svemu. Ako je skroman, ako nije pohlepan, ako nije ala - kaže Bulat.

Autor: Nikola Žugić