Naš pevač imao jahtu od 8 metara, 3 auta, uzimao 40.000 maraka po nastupu, a danas je NEZAPOSLEN: Važno mi je da imam za osnovne potrebe...

Sa estrade se povukao u jeku popularnosti, a danas živi potpuno povučen život, van kamera i svetla reflektora. Jednom prilikom ispričao je koliko je zarađivao, međutim, taj novac je brzo proćerdao.

- Koliko god drugi pričali da su devedesete bile najlošije godine, meni su bile najlepše. Bili smo mladi, zarađivali smo mnogo, putovali smo, bili smo omiljeni svuda... Stvarno smo bili velike zvezde! Sećam se da je 40-50 devojaka stajalo ispred moje kuće da se fotografišemo. Euforija oko nas je bila velika. Imao sam i svoju jahtu, dva-tri automobila, vodio sam celu svoju ekipu na skijanja i letovanja. Mesečno sam dobijao za nastupe 40.000 maraka, a imao sam 25 godina - ispričao je Doktor Igi.

- Na prva dva albuma uzeo sam 2.000.000 maraka, kakvih sto soma? I da sam imao malo više pameti, uzeo bih još barem toliko. A da je imao ko da mi kaže: ‘Prikoči, čoveče’, danas bih imao barem dvadesetak gajbi pod kirijom u Beogradu. Sve je to došlo kako je i otišlo, trošio sam sumanuto brzo i sumanuto mnogo. Mlad, željan mnogo čega, samo je nebo bilo granica - započeo je Igor svojevremeno u svojoj ispovesti.

Danas ima potpuno drugačije zanimanje.

- Nisam zvanično zaposlen, ali pokrenuo sam privatan posao s prijateljem. Skromno živim, važno mi je da imam za osnovne potrebe i skijanje. Ne mogu danas da živim lagodno od muzike pa zbog toga imam još neke posliće sa strane. Držim školu fudbala s jednim prijateljem, završio sam za to i diplomirao sam 2002. godine. Rekreativno igram fudbal i igram ga veoma dobro. Navikao sam na to da živim dva života i nikad mi se ne nagomilavaju obaveze jer znam dobro da se organizujem. Inače nisam neki trošadžija i rasipnik, umem da prištedim, pa za sve imam. Danas više para uzimaju oni koji se bave folk muzikom, ali ja ne nameravam da krenem ka tom fazonu. Dobro mi je ovako - ispričao je jednom prilikom.

- Moji su oduvek bili jako skromni ljudi i nisu mi se mešali ni u šta, tutnjao sam za tri života: jahta od osam metara koja je trošila 70 litara benzina na sat, hiljadu maraka dnevno. Evo, zamisli koliko sam zarađivao kada, recimo, celu sezonu provedem na primorju, trošim koliko trošim, a opet se kući vratim sa 30.000 maraka u džepu. Razbijao sam se od posla, razbijao sam se od tezgi u inostranstvu, mada sam, u suštini, najviše razbijao sebe jer sam po prirodi jako skromna i tiha osoba kojoj se sve to desilo prebrzo i silovito - otkrio je denser.

Njegov život obeležilo je nekoliko teških tragedija, a posle gubitka brata ostao je bez oba roditelja.

- Doživeo sam smrt rođenog brata pre 20 godina. Teško sam to podneo! U tim trenucima je najbitnije ne biti sam. Spaslo me je to što sam imao drugare, igrali smo fudbal, provodili vreme zajedno. To sam nekako prevazišao, nastavio sam dalje, započeo je on.

- Preminuo je sa 30 godina. Mislili smo da će preživeti. Maligna bolest je u pitanju, ali retko ko umire od nje. Verovali smo da će se izvući. Ja sam tada otišao na skijanje jer mi je i doktor rekao da slobodno mogu da idem, da će on da ga''opravi'', ali ipak nije. - Kada je sve prošlo, mama i ja smo otišli da ga pitamo šta se desilo, zašto... Nisam mogao da verujem. Kada vidim da je danas sve to učestalo, koliko danas ljudi umiru... Shvatam da nisam sam. Posle toga nisam pevao dve godine. Ali mislim da sam tu pogrešio. Kada mi je mama preminula pre 10 godina kao i otac, odmah sam sutradan pevao. To je moj posao i moja snaga, rekao je on i dodao:

- Nisam znao šta me je snašlo. Znam da mnogima nije do pesme, ali mora tako. Sada sam sam, nemam nikoga. Imam veliku kuću, treba to očistiti, srediti... Ali dobro, padnem i ja u depresiju i kažem sebi ''ne treba mi život, želim da umrem'' pa me to brzo prođe jer to nije rešenje - zaključio je on u rubrici ''I nama je teško'' emisije ''Premijera Vikend Specijal'' .

Autor: D. T.