Ćira je govorio i o počecima, krađi pesme, savetima Saše Popovića ali je otkrio i zašto je Žika Jakšić bio ljut na njega.
Dejan Ćirković Ćira pre petnaestak godina žario je i palio muzičkom scenom, pesma „Fenomenalno“ bila je jedan od najvećih hitova, a onda je muzičar u jednom momentu odlučuio da se fokusira na porodicu i život u Nemačkoj, pa je nesvesno malo zapostavio karijeru.
- Ja sam došao u Nemačku osamdesetih godina, posle nekog vremena sam se vratio u Srbiju. Da mi viza ne bi istekla, ponovo sam otišao nazad 1993. godine i ostao do današnjeg dana. Pre toga sam odlazio na po nekoliko meseci. Trebalo je da se vratim nazad posle dva, tri dana, a pošto sam bio u stanu kod Žike Jakšića, on mi je pitao zašto ne ostanem, da možemo da napravimo orkestar, tako da sam prelomio i ostao. Inače, Žika i ja smo iz istog mesta, iz Aleksandrovca. Prve skije sam kupio od njega sa 13 godina. On je godinu dana bio stariji od mene. Znali smo se tad, ja sam onda išao u geodertsku školu u Beogradu, on u pedagošku u Kruševcu. Počeli smo da se družimo intezivno kad je imao orkestar u Požarevcu, zvao me je i ubacio da sviram sa njima dok je gitarista bio u vojsci. Tako je sve počelo, onda se desilo preseljenje u Nemačku.“, priča nam Čira i priseća se kako je počela priča zvana „Ritam srca“
- U decembru 1994. smo napravili orkestar. Trebalo je da radimo turneju sa Lepom Brenom, i tad smo osnovali „Ritam srca“. Zapravo, prvo je trebao da bude samo jedan koncert. Onda, kad je Boba čuo kako radimo, rekao je: „Momci, od sada radite sa nama“. Naredne godine smo obradili pesmu „Čija li si, čija, prelepa Marija“, koja se u originalu zove „Nika, Nika Marika. Turneja nam je trajala od decembra te do februara naredne, 1995. godine. Posle toga usledila je tromesečna turneja sa Draganom Mirković,. Nastupali smo kao njena predgrupa od maja svuda po Evropi. Billi smo predgrupa i Nedeljku Bajiću Baji. Mi zapalimo on nastavi - priseća se Dejan i otkriva kako je izgledao susret sa Draganom Vučićem, pevačem čiju su pesmu ukrali u Makedoniji.
Foto: Instagram.com
- Devedesetih godina nisu postojala kao sada autorska prava da pitaš, tražiš, nego šta ti se sviđa ti, ugrubo uzmeš. Tako nam se dešavasituacija da radimo sa Cecom turneju po Makedoniji, sedimo sa pevačem Draganom Vučićem, čija je pesma „Marinika“, i on priča, žali se kako su mu pesme ukrali Miloš Bojanić, Željko Šašić, ne znam ko još, a ne zna da smo mu i mi ukrali jednu. Kuku. Šta ćeš, mi mu otvoreno kažemo da nam se ta pesma jako dopala, nešto smo tu napričali i čoveku smo očigledno bili simpatični pa se nije naljutio. Posle toga nam je čak doneo svoje ploče i kasete i rekao da biramo šta nam se sviđa“.
Iako je grupa imala lepe uspehe, Ćira je u jednom momentu odlučio da napusti „Ritam srca“ što je posebno iznenadilo Žiku.
- Mi smo postojali do 2.avgusta 2001. Ja sam odlučio da odem iz orkestra, dojadilo mi da nosim instrumente, putujem. Video sam da sugazde počele da kukaju što nas ima četvoro u bendu, veliki izdaci. Treba imati velika znaš šta da izađeš iz grupe i kreneš u solo priču. Ja sam sedam meseci svaku noć razmišljao šta ću, gde ću. Nije im bilo svejedno kad sam saopštio da odlazim, Žika se malo naljutio na mene. Videlo se u njemu da to nije to, nije se nadao da ću ja da odem, ja sam pevao tri pesme, sve ostlo pevao Joca.“Ćira nam je otkrio i kako su izgledali njegovi solo počeci, u kojima mu je puno pomogao Saša Popović.
- Dok je trajala turneja sa Brenom 1995. godine Saša Popović je rekao da bih mogao nešto da snimim za „Zam“, pošto sam ja jedini skakao na sceni, pravio šou. Nisam hteo. Onda kad sam izašao iz grupe, pozovem Sašu i pitam ga da li ostaje ono što me je pitao, kaže ostaje, i prvu pesmu sam objavio u novembru. Nisam imao početni kapital, ali pošto smo imali dobar razglas dok smo bili u bendu, to smo prodali, razdellili pare i snimio sam pesmu koja izlazi 2001. tad mi zvanično počinje solo karijera. Drugi album se bila „Cela kafana je ustala“. Tad sam već prošao dobro, živnuo u svakom smislu. Onda se sve vuklo do 2008. Ja snimam album, pustim Žiki, on kaže da to ništa ne valja i da bacim sve. Gleda me Futa, pita šta ćemo ja kažem- „Vadi pivo, nema ništa od ovoga“. Čujem se posle sa Popovićem i on mu kaže da odem kod Žike u sutdio. Kaže, pet pevača probalo pesmu, nikom nije leglo. Ja kažem ako njih 5 pevalo i nije išlo, baš će meni da legne. Vidimo da treba da zvuči pesma kao da sam pijan, i mi snimimo. , kao da sam pijan. Pustili smo je Popoviću i on kaže da je to to, i da je pesma moja. I ja ti tako dobijem „Fenomenalno“ za džabe! Međutim, tu nastaje drugi problem. Đura Mornar čija je ta pesma ne da da je ja snimim jer nije čuo za mene. Kažu mi da hoće nekog ko je popularan. Kaže mi Sale da sačekam malo sa objavljivanjem, da će biti „Grand festival“ u februaru i da će ga on do tada ubediti. Tako i bi. Bog me je pogledao. Na festivalu sam je otpevao i postala je ogroman hit.“Iako je pesma „Fenomenalno“ postigla ogroman uspeh, a i dan danas se sluša i peva, pevač ističe da se od nje nije obogatio.
Foto: Instagram.com
- Nisam iskoristio popularnost pesme „Fenomenalno“. Ljudi su mi predlagali da se na tri meseca povučem, da nabijem cenu. Nisam mogao da ne radim ni mesec dana, od toga sam živeo. I Popović mi je rekao da napravim pauzu. Nisam mogao da dignem ne znam koliko cenu, jesam je korigovao ali ne koliko sam mogao. Nisam naplatio kao što bi drugi.Tokom pandemije Korona virusa Ćira iskreno priznaje da je jako lepo zarađivao, ali i da, sa druge strane, od tada se za njega vezuje jedna priča od koje ni dan danas ne može da se otrese, a to je život u kolibi i gajenje luka.
- E, to moram da objasnim jer koliko mi je na početku bilo simpatično, ljudi čitaju portale, a o mom „životu u kolibi i luku“ bilo je na desetine vesti, odnosno jedna koje jako čersto ponavlja i objavljuje. Ljudi misle da više ne pevam nego da sam počeo da se bavim poljoprivredom. Kada pričamo o tom užasnom periodu korone, iako se zvanično nigde nije radilo, ja sam svakog petka nastupa u jednom, mi smo ga zvali bunker. To je zapravo podrum zgrade, gde može da stane petnaestak ljudi. Ja uzmem gitaru pod ruke i pevaj, lepo sam živeo od toga. Jeste da je to bio ozbiljan rizik, mogao sam i u zatvor da završim i ko zna koliku kaznu da platim, ali se isplatilo. Pošto je bila situacija da nismo smeli da se krećemo, ja sam visio kod sebe na vikendici preko nedelje, i to mi je bio spas, dvorište, voće, povrće, ma, milina. I desi se moje uključenje u program jedne televizije, pokazujem kako je lepo ovamo kod mene, i pričam šta radim, šta imam od poljoprivrednih dobara i spomenem luk. I tad je krenuo haos kako živim u kolibi i gajim luk, do dana današnjeg. Evo, zvanično da kažem, luka više nema, ostale samo mušmule. Meni je ovo smešno, ali mi se dešavalo da odem na nastup i ljudi prilaze i pitaju da li sam se opet vratio muzici, neki kažu da znaju da više ne pevam. Onda žene prilaze, pitaju odakle donosim luka za sadnju. Tad sam video da je vrag definitivno odneo šalu. Počela je ta priča i na posao da mi utiče. Vlasinici lokala vide da sam na nekoj kolibi i prestaju da zovu. Čak su i u „Grandu“ neki mislili da sam batalio muziku - priča Ćira koji otkriva da iako je sa porodicom u Štutgardu, redovno se čuje i održava kontakt sa nekim kolegama- Non stop se čujem sa Sašom Popovičem, Žikom, Sašom i Dejanom Matićem, Acom Pejovićem. Naravo, bilo bi to intezivnije da sam uBeogradu. Ćesto se dole dešavaju promocije, razna okupljanja, ja em sam u Nemačkoj em kad se nešto organizuje baš će neko mene da se seti kad me ne viđa po emisijama i događajima jer sam u drugoj zemlji. Ne kažu džabe da se posao pravi u Beogradu ali i kontakti. Sve kreće odatle.
Autor: M.K.
