U novom izdanju emisije "Bez ljutnje, molim" autorke i voditeljke Gordane Uzelac, gošća je bila voditeljka jutarnjeg programa televizije Pink, Dea Đurđević.a se vidimo na VMA jer je bila sreda a VMA je tada dežuran.
U jednom momentu emsije Dea je ispričala kako je postala voditeljka Jutarnjeg programa Televizije Pink i kako je reagovala kada ju je nazvao vlasnik Pink Media Groupa Željko Mitović.
- Meni je zvonio telefon dok sam se tuširala, ja sam nakon toga uzela telefon i videla dva propuštena poziva, nazvala i javio mi se Željko Mitović, ja sam tada rekla ma kako da ne, ja nisam verovala da je to on, a onda mi je rekao "Šta ja treba da uradim da bi mi poverovala" i tada shvatim da je on. U tom razgovoru mi je ponudio da menjam voditelje jutarnjeg programa tokom leta i ja sam rekla mogu. Imala sam sastanak sa njim posle, i rekao mi je da mi je kolega Predrag Sarapa. Mi smo vodili posle toga vikednom emisiju, a onda nam je Željko ponudio da vodimo jutarnji od ponedeljka do petka. Ja se sećam tvoje poruke koju si mi poslala prvi dan u studiju, kako da držim glavu, gde da gledam, da skupim noge. Grešila sam ja, grešimo svi, a najbitnije je da naučiš da ispraviš svoje greške - rekla je Dea.
Jedno jutro je promenilo Dein život.
- Ja sam dva dana pre te nezgode vadila umnjake, mama mi je govorila da ne moram da idem na posao. Ja sam tog 7.februara krenula na posao, poledica je bila. JA sam usporila i devojka me je udarila od pozadi i parkirala me je na ćošak Dragiše MIšovića, a oni da mi se zahvale što su sredili to nakon toga. Ja sam izašla i videla šta je sa kolima ali nije bilo strašno, pa sam zvala našu producentkinju da ću kasniti jer nisam znala da li ćemo zvati policiju i samo u jednom momentu čujem "Pazi" ja dižem glavu, vidim farove podigla sam levu ruku, i od tada levu ruku nisam više mogla da pomerim kao do tada. Ja sam sve vreme bila svesna i dooktori su pričali sa mnom, a ja sam videla svoju ruku, a u tom trunutku mi je zvonio telefon a ja nisam mogla od bola ništa da uradim. Prišla mi je devojka i ja sam zvala moju majku pa Mladena, i ja sam njima rekla da se vidimo na VMA jer je bila sreda a VMA je tada dežuran, a u toj sekundi sam shvatila šta se dešava, a tada sam pomislila da ću umreti sama, jer mi niko nije prilazio. Ja sam videla moje kolege u jednom momentu, tu su bili snimatelji, ja sam čula Sarapu. Hitna pomoć je mene stavila na spinalnu dasku, i spasili su me da ne ostanem u kolicima. - rekla je Dea pa je dodala:
- Sećam se kada sam stigla na VMA da su mi rekli šta se sve dešava i da me pitali za ruku. Oni su meni davali da vidim moju majku pre operacije, ali sam tražila da me pokriju do vrata da me ne bi videla bez ruke... Ja sam znala da ću preživeti, ali sam posle šest meseci sam mrzela ljude, ali sam sve prevazišla uz pomoć psihijatra.
Dea je otkrila kako joj je bilo kada je opet sela u kola i prošla kraj mesta gde joj se nezgoda dogodila:
- Prolazila sam nekoliko puta, isplakala sam se više puta tada, a sada kada prođem kažem sebi "Bravo mala".
Autor: N.B.