Taj gospodin je mene udario! Jovana Pajić prvi put javno o najvećoj traumi: Izgubila sam tada svest, nastala je opšta drama...

Posao pevača često biva propraćen brojnim neprijatnostima, a jednu će pamtiti doveka.

- Što se tiče te neke neprijatnosti, bila je jedna, onako, žustra. Ja sam kao Kalimero, stalno sam neki borac za pravdu, pogotovo kad sam bila tako mlada, ja sam mogla da, mislim, u tim godinama nemaš strah, nego te povuče srce, povuče te impuls, instinkt zapravo, nemaš umišljaj da kažeš da staneš na loptu, da, aha, čekaj, možda je ovo, ne nije baš toliko bezbedno, daj da osmotrim sve... Ne, uopšte nisam imala tu stajku te vrste. A i temperamentna sam prilično, više bila ranije nego sada, sad opet neka mudrost sa godinama zapravo jedino ide. Imali smo neki nastup, recimo u Ćićevcu, tada sam imala sedamnaest ili osamnaest godina. I dalje sam mlada, ali opet sa nekim malo većim iskustvom od tog četrnaestogodišnjeg. I desio se jedan čovek u tom trenutku koji je bio prijatelj našeg menadžera tadašnjeg, ne mogu da se setim čime se on bavio, ali taj posao njegov nije bio, da kažem, na ovoj strani zakona. I, on je zapravo nas trebalo tu da ugosti, da mi dođemo s puta, da nas on odvede na večeru, pa da zapravo kao mi njega ispoštujemo. I mi smo to i učinili, otišli smo na tu večeru, ali Milica i ja je trebalo da idemo kod frizera, jer kao imamo nastup, moramo se srediti, isfenirati sve ono što ide. Ali on nije to uvažio, nije to nekako dozvolio. I bez obzira što on to nije dozvolio, mi smo gledali u menadžera koji treba da sprovodi sve i on nije stao na našu stranu u tom trenutku, nego je bio onako neutralan. Ali sam ja izgurala, oglušila sam se o to i rekla sam: „Hvala puno na večeri, hvala vam na gostoprimstvu, ali mi jednostavno, moramo ići da se isfeniramo i to prosto moramo, nećemo stići“. Pozvale smo taksi, Milica je krenula za mnom, ona je još mlađa od mene, preplašeno, kao dobro, ajde idem, međutim, to je bila prva stavka koja se njemu nije dopala - priča Jovana koja je zatim prekinula nakratko priču i prebacila se na sledeći događaj u kom je ona izvukla deblji kraj.

- Sad da skratim priču, on je pred nastup na našoj tonskoj probi, Jadranki, koja je starija od svih nas, jedina žena, da kažemo od svih nas, mi smo devojčice, on je nekako prilično pažnje posvećivao njoj i obraćao pažnju na nju i počeo je da se obraćao malo grubo, za svačiji ukus, naredbodavno, da ona dođe, ona je odgovorila da ne može, samo nešto da završi, onda je on rekao nisam ti na selu da se ja s tobom dovikujem preko brda, odmah da si došla, sad ja vidim da u vazduhu kreće da se dešava nešto što neće ispasti na dobro. Menadžer takođe isto nema nikakav stav po tom pitanju, ali naš glavni menadžer koji nije bio tu je negde u inostranstvu i ja uzmem i pošaljem njemu poruku. Dešava se to i to, molim te, pozovi tog čoveka da ga ne imenujem, on je sada, nažalost preminuo, pa nije okej da pričamo o imenima, ali on je njega pozvao i pitao ga o čemu se radi, on je poništio celu situaciju i rekao kako je sve u redu. Da skratkim priču, taj gospodin je mene udario - kaže Jovana i dodaje:

- Ja sam tada izgubila svest, drama je opšta nastala, neki su otišli u auto da se zaključaju, neki su plakali, uglavnom je bila drama. Ja se toga ne sećam, to su mi prepričavali, ali sam ja stala u zaštitu, Jadrankinu u tom trenutku, izvukla deblji kraj, zato što jednostavno nisam mogla da gledam svoja posla. Ja sam došla sebi, ja sam odradila taj nastup, nakon toga stigla za Beograd, otišla u Urgentni centar, imala sam edem, nije to, da kažem, bio potres mozga, ali je bio udarac. U tom trenutku sam bila maloletna - kaže Jovana i dodaje da je to njeno najneprijatnije iskustvo - prisetila se pevačica na BLIC TV.

Autor: pink.rs