Pevačica Nada Topčagić svojim pesmama uveseljava mnoge, a iako se to na njenim nastupima ne bi moglo naslutiti, u životu je prošla kroz mnogo loših perioda.
O tim lošim trenucima pevačica nerado govori, verovatno kako bi kao i mnogi potisnula bol koji nosi duboko u sebi i to iz vremena kada je još živela u rodnom selu Tarevci u Republici Srpskoj.
- Njih su tri sestre, najmlađa sestra je umrla u izbeglištu u Austriji. Njena ćerka je živela sa babom, sa Nadinom mamom. Ovde su živele njih dve. Ja sam otvorio račun, slao pare iz Nemačke, a oni su radili tu - kaže zet Nade Topčagić.
Selo je danas dosta pusto. Dom kulture u kom je Nada počela da peva odaje utisak da se iz njega dugo nije čula muzika, a jedan meštanin je pirčao o tragediji koja je zadesila njenu porodicu.
- Ta familija je bila dobra, od brata sin je bio isto dobar pevač, bio je u kulturno umetničkom društvu, tu je pevao, ali kada se zaratilo onda je tamo ubijen, baš na liniji gde je bio, od onih koji ga ne bi trebali ubiti. Znam ga dobro, on je dobar dečak bio. Bio je i dobar radnik, oni su imali poljoprivredno dobro, ali baš se sećam kada je ubijen... - odmahujući rukama ispričao je nedavno meštanin o tragediji koja je zadesila pevačicinu porodicu.
Nada je iz sela otišla put karijere i boljeg života, dok je njena majka ostala. Iako su se mnogi čudili jer je pevačicina majka živela u kamp prikolici, Nadin zet je otkrio detalje.
- Posle rata kada je mama njena došla, moja tašta, ona je bila tu jednu godinu u kamp kućici, jeste živela je, ali neko je dao izjavu kaže da je bila čitavo vreme tu u kamp kućici, a samo jednu godinu je tako bila. To je odavde bio neki trag pa se i Nada ljutila kaže: "Pa kako može tako da govori" - kaže Nadin zet.
Osim pomenutih loših događaja koje su porodicu ove folkerke uzdrmale, bilo je još loših momenata i to kada je pevačicin sin imao nesreću. Nadi je ovo veoma bolna tema, pa je i mnogo godina posle prolazi jeza kada se seti tog kobnog dana.
- Jao, šta da kažem, ne daj Bože nikom ono što sam ja doživela. Evo, sva se i danas naježim i suze mi krenu kada samo pomislim da sam mog Mikicu mogla da izgubim. Strašno je gledati da gubiš dete, a da si nemoćan. Strašno je kada znaš da je tvom detetu stalo srce, da je iskrvario i da ne znaš da li ćeš ga ujutru videti živog. Ne znam kako sam ostala normalna i kako sam uspela da to preživim. Da li mi verujete da bih se momentalno ubila da mi je sin iskrvario i umro? Ne bih čekala ni minuta više, odmah bih sebi presudila. To je bilo u mojoj glavi - ako nema Mikice, neće biti ni mene. Ali, eto, Bog nas je pogledao i hvala mu večno na tome - pričala je Nada.
Autor: pink.rs