Nije stigao da ga vidi, to su bili njegovi poslednji dani: Aleksa Balašević o ocu, porodici i karijeri

Aleksa Balašević prošetao je crvenim tepihom na Sarajevo Film Festivalu, gde je predstavljen film "Megdan: Između vode i vatre", čiji je on scenarista.

- Posebne neke emocije, bilo je veoma uspešno. U Napulju na Iskija global fest, gde smo osvojili dve nagrade, posle toga zaista, tornado smo dobili u leđa. Došli smo ovde u Sarajevo na mislim u regionu, ajde da kažem ovde u Evropi jedna od najvećih festivala koji postoji evo već 30 godina. Sve je zaista bilo očekivano, ovaj scenario je rađen na nekoliko istinitih priča mislim da je to dosta doprinelo bajci, tako da, iskreno očekivao sam sve - rekao je Aleksa veoma ponosno.

Neki od komentara za film bili su da "Ovaj scenario nije napisao Aleksa, nama se čini da je ovo Đole pisao".

- Meni je to kompliment, to je kompliment po pitanju... Kad god to neko kaže, onda znam da je dobar scenario u ovom slučaju. Daj Bože da to kažu i za sledeći scenario, da isto kažu da je Đole pisao i da sam ja to pronašao na nekom našem Čardaku vojvođanskom, što se mene tiče daj Bože da to kažu. I, istina je na neki način jeste on to pisao, vazdušnim perom, oblacima, zvezdama, s jedne strane jeste, zavisi ko kako gleda.

Aleksa je otkrio šta za njegovu porodicu znači Sarajevo.

- Sarajevo... Za mene predstavlja jednu večnu panonsku luku gde je moj otac bacio sidro koje će zauvek ostati tu, i jednu mirnu večnu luku gde sam uvek dobrodošao. Jednu kolevku umetnosti, de uvek ovakve stvari konkretno kao ovaj film koji ima jednu zdravu poruku, pogotovu za današnje vreme, gde uvek prođe dobro. Sarajevo zbog svega toga ima takav jedan lik koji ja uvek volim da pratim naročito kada su u pitanju događaji koji su vezani za mog oca i porodicu. Mislim da je ovo kolevka umetnosti svakako, i misli mda će s time složiti svako, a ne samo ja koji sam vezan za ovaj grad zbog oca i zbog sebe, mislim da će se s tim složiti i ljudi iz drugih krajeva sveta koji su to osetili ovde.

Aleksa je ispričao i kako je Vojin Ćetković dobio ulogu u filmu, na predlog njegovog pokojnog oca.

- Đole je rekao: "Čoveka sa mesecom u očima treba da igra Vojin, on ima to u očima i lako će s tim što ima u očima stvoriti neke mesec kao lik iz pesme Čovek s mesecom u očima". Tu su naravno, konkreto, ta uloga prezentuje da je za svakog pametnog čoveka svaki rat izgubljen.. Generalno je ovde prikazan kao sportski trener koji je jedino u sportu našao neki procenat da ima želju za životom. Naravno u filmu su regionalni, najpoznatiji glumci uključujući i rumunski i moldavski najpoznatiji glumci, pošto smo imali ogromnu ko-produkciju i pomoć, bez njih ne bi ni došli ovde gde smo došli. Maja Berović je takođe u filmu, koja je glumila Moldavku, savršeno je uradila sve i to nisam rekao ja, već moldavska publika i glumci koj isu bili oduševljeni njenim sluhom i celom ulogom. Neki novi likovi su se ovde pojavili, što posle ovoga važiti za krem de la krem regionalne glume.

Film je rađen po nekim istinitim događajima, i inspirisan je jednom Đoletovom pesmom, a kako Aleksa navodi Đole nije dočekao da vidi scenario za film.

- On nažalost nije stigao, to su bili njegovi poslednji dani na ovom svetu, nije stigao sve da vidi. On je rekao da to treba da bude dosta satkano od istintih događaja tih dečaka koji su se na megdanu borili. On je voleo svaki sport, i konkretno Megdan je gledao borbe, on je istim žarom gledao kao kad gleda fudbal, hokej na travi... Tako da je ta ideja bila, da film bude prikazan realno, da borbe ne budu prikazane kao u američkim filmovima da neko skače trostruki salto i nokautira nekog iz okreta i da taj posle toga ustane i pobedi. Borbe u filmu su neke dosadne, neke zanimljive što je i u stvarnosti tako. Isto kao i ta duhovna borba koja je prikazana u filmu, ponekad je veoma jednostavan, a ponekad komplikovana.

Sa Aleksom na crvenom tepihu bila je i njegova ćerkica.

- Ona je preinteligentna, nisam sad objektivan da hvalim svoje dete, ali mislim da je ona svega svesna. Bili smo u Parlamentarnoj skupštini republike Bosne i Hercegovine, gde su nas isto ugostili za njen rođendan i dali nam poklon iz vrha države. Posle smo bili na crvenom tepihu, a ona se ponašala toliko svesno kao da je pedeseti put na crvenom tepihu, a ne da je danas napunila drugu godinu.

Autor: Nemanja Šolaja