Odlazak legende! Siniša Pavić - Čovek zbog kog je Jugoslavija zavolela i antijunake u serijama: Eva Ras se za Pink prisetila pokojnog Siniše: Mi smo bili brojevima povezani, na dan kad je rođena moja ćerka, on se oženio

Sahrani Siniše Pavića prisustvovala je, među na desetine ljudi, i glumica Eva Ras, koja je ovog jutra u "Novom Jutru" kod voditeljke Jovane Jeremić pričala i prisećala se pokojnog Siniše Pavića.

- Često tako nekad žalimo što mu nismo rekli ono što smo osećali. Ja sam Siniši Paviću rekla sve još za života. Uvek sam bila zadivljena i opčinjena time što je radio. Kada smo snimali "Bolji život" prvih 15 epizoda su bile dočekane na krv i nož, a čak sada posle 30 godina vidimo da ništa bolje nije uradio. Sve je dobro što je on uradio. Ja "Bolji život" i "Belu lađu" volim najviše. "Bela lađa" je satira koja je zaživela na televiziji, koja ima svoja pravila... - rekla je Eva.

- On je bio čovek koji je umeo da napravi nešto što je televizično, da ubode taj srpski narod - rekla je Jelena.

- On je bio genije. Bio je u dosluhu s narodom. Idem ulicom, ljudi mi pričaju ono što smo mi snimili, a Siniša Pavić je osećao i umeo je da navede narod da misle kao on - rekla je Eva.

- Rekli ste da se Siniša Pavić nije spustio na nivo naroda, već se uzvisio - rekla je Jovana.

- Ti tupavi intelektualci stalno potcenjuju narod, a Siniša je obožavao narod kome je pisao i kome se obraćao. Trudio se da razume, da ne zaostaje za narodom i to je rezultiralo tako kada se emituju reprize serija, ulice su prazne, a one se gledaju...Mi živimo u kritizerskom vremenu gde sve hoće da primeti i da osudi. Ja nisam išla zato da budem jedina i ne zameram nikom ko nije došao, nije važno ni što sam ja bila, ni što oni nisu bili, najveća tuga je što Siniše Pavića više nema. Siniša Pavić je u Vlasotincima već 30 godina, ja kada god sam išla tamo, videla sam kako je on razumeo snobizam ovog velegradskog. Ja kada sam došla juče, meni su ruku ljubili, ali ne zato što mene vole, nego zato što su njega voleli. Ja nisam Sinišu Pavića prepustila pustinji, nego ljudima koji su ga možda i više voleli nego ja...Moja najveća anegdota sa njim, glumci su skloni da vole reditelja, a meni je bilo najvažnije da radim tako da njega ne razočaram. Kada bi me on zvao telefon, bila bih uplašena da će mi reći da nisam nešto dobro uradila, a on je to znao, pa mi kaže: "Sve si dobro uradila, hoću nešto drugo da te pitam...". Mi smo se jako dugo poznavali i pre nego što smo počeli da sarađujemo. Na taj dan kad se moja ćerka Kruna rodila, Ljilja i Siniša su se venčali. To niko nije mogao da predvidi. Kada se to dogodilo, videli smo da smo brojevima povezani. Je l' znate da smo juče sahranili Sinišu Paviću, a danas je rođendan mog pokojnog oca, to se nije moglo znati, ali vidite da su povezani brojevima - govorila je glumica.

- Kakav je bio ovako čovek - pitala je voditeljka.

- Jako je bio dobar čovek. Imao je i on neprijatelje, ali on nije manifestovao to, po tom je bio izuzetno veliki čovek. To mogu samo genijalni ljudi. Ja sam njega toliko poštovala, ja njemu nisam mogla da govorim "ti", pa mi je rekao da neće da razgovara sa mnom. Ja sam igrala Smiljku i sada me zovu Smiljka i to se prenosi iz generacije u generaciju. Kada sam se ja pojavila i kada se taj pas pojavio u seriji, publika je znala da ćemo pas i ja imati veliki zajednički pasaž. Ja sam bila na nekoj koloniji naivnih slikara i kada sam se pojavila sa Simom psom, niko se nije iznenadio, svi su znali da će se Sima pojaviti sa Smiljkom. On je pratio i naš život, pratio je i tuđe serije...Znate da sam ja na crnom spisku zbog Tome i Džeja, jer sam rekla da su loše emocije - rekla je Eva.

- Mene je Džej video i rekao mi je sa pet godina da ću ja napraviti nešto, a ja sada živim u kraju gde je Džej živeo ceo život - rekla je Jovana.

- Čuvena rečenica "Lepa Brena za 4 osobe", kako je nastala ta rečenica - pitala je voditeljka.

- On je bio jako duhovit. Ja ne znam gde su bili, ali pretpostavljam da su bili na večeri, a Brena je isto duhovita i prirodna osoba, pa je i ona tome kumovala sigurno - rekla je Eva.

Autor: Nikola Žugić