Detinjstvo pevačice Vesne Đogani nije bilo nimalo lako. Iako danas uživa u luksuznom stanu, ona je odrasla u trošnoj kući ispod mosta.
Naime, Vesna se ne stidi mesta odakle je potekla, a svojevremeno je pričala o teškom detinjstvu.Zbog siromaštva, kao devojčica u jednom periodu boravila je u Zvenčanskoj, dok je njena majka radila. Ona ne krije da je to vreme provedeno u toj ustanovi i te kako bolno.
- Ja sam Vesna Đogani. Ovo je ulica mog detinjstva. Tu sam rođena. Tu sam odrasla. U mom dvorištu sam imala prve koncerte. Tu je počela moja karijera. Tu je počeo moj san. Ovo je moj most. Most mog detinjstva. Tu smo igrali između dve vatre. Šetali se. Iznad nas preko njega bi svake nedelje prolazili navijači Zvezde i Partizana i glasno navijali. Tramvaji bi brujali, a nama deci je sve to bilo kao da slušamo najlepšu muziku. Voleli smo tu buku. A sada je neko isprljao moj most. Isprljao moje detinjstvo. Pogana usta su isprljala čisto dečije srce. Isprljao san. Isprljao dečije snove. Da, bila sam siromašna devojčica. Sa velikim snovima. Siromašna devojčica sa velikom maštom - napisala je Vesna tada i dodala:
- Zar neko može da te osudi, samo zato što si živela ispod mosta. Imala parče hleba i parče neba. Tužna sam zbog toga. I zato sam došla tu. Ne zbog sebe, nego da podržim devojčicu koja plače u meni. Da se izvinim mom mostu jer znam da ga to boli. Jer jedino on zna ko sam ja. Koji su moji snovi. I da me niko nije pokupio, nego mi je on pokazao put kojim da idem. I da danas budem ovo što jesam. Uspešna, mirna žena. Sa puno ljubavi oko mene. Sa publikom koja se veseli sa mnom, ponekad plače. I moj glas ih smiruje. I oni ne daju na moj most. Ne daju suze da mi teku. Hvala predobri moji ljudi... Sada sam mirna jer sam dobila sve odgovore. Moj most. Moja ljubav. Moje detinjstvo - napisala je Vesna i dirnula mnoge.
Autor: Milica Krasić