Pevač Nikola Rokvić krenuo je peške put Grčke, a krajnji cilj mu je manastir Svetog Nektarija Eginskog.
Nikola je sebi zadao cilj da pređe put od 1.060 kilmetara bez prevoznih sredstava, a po danu otprilike hoda i trči oko 30 kilometara. Pevač se sada oglasio za medije, te otkrio sa čim se sve susreće na putu. Koliko vam je naporno i da li ste već sada napravili tempo dana koji vam odgovara?
- Izazovan je put, 35km dnevno prelazim. Danas smo odradili sedmi dan. Veoma je izazovno trčati 30 dana po 35km. Ima uspona i padova, ali ta podrška ljudi mnogo doprinosi u tome da se osećam dobro i da izdržavam sve te napore. Zahvaljujući dobrim pripremama i hvala Bogu na svemu što mogu da dam od sebe i što mislim da mogu, a iznenadim se u nekim trenucima kada vidim šta zapravo mogu, a nisam znao da sam sposoban za to.
Verovatno je bilo teško da se odvojite od porodice. Videli smo da je ćerka plakala tokom rastanka ispred Hrama Svetog Save. Koliko je vama bilo teško i da li se svakodnevmo čujete?
- Naravno, velika prepreka u pripremama i odluci da krenem jeste moja porodica sa kojom 30 dana neću biti zajedno. To je veliko emotivno iskušenje na putu, ali zahvalan sam mojoj Bojani koja me je podržala i koja je sama sa troje dece. Mislim da nije mnogo odvojiti 30 dana od svog života za stvari koje mogu da se doprinesu i budu za opšte dobro. Radostan sam i zahvalan, pun ljubavi što imam takvu porodicu i što srećem tako divne ljude na putu koji su spremni da pomognu. Ovo je sigurno jedno veliko životno putovanje.
Kada nailazite na meštane mesta kroz koja prolazite kakve su reakcije. Da li vam nude pomoć?
- Ljudi su divni, nude pomoć, a još jedno opterećenje jeste to što idem magistralama kojima ljudi brzo voze. Kada me vide onda naglo koče da bi se slikali sa mnom, a zaustavljaju me na svakih par minuta. Zahvalan sam im na podršci, naravno. Ali sada sam našao opciju da prošetaju sa mnom jer je dobro i za njih, ali i za mene da ne stajem i ne hladim se. Tako zajedno prošetamo nekih 10-15 metara i uslikamo se.
Autor: Pink.rs