'UMEM DA ODGOVORIM I BUDEM OPASNA' Veliki intervju Ilde Šaulić - Progovorila o prijateljima koji su im okrenuli leđa posle Šabanove SMRTI, pa priznala da se transformiše kada je neka nepravda u pitanju: Psujem, kako da ne, kao kočijaš...

Ilda je vrlo emotivna, uvek odmerena, smerna, pristojna, ali kaže da ume da povisi ton, da je ćerka kritikuje što viče na nju, a ume kaže da bude i totalna suprotnost od one koju imamo priliku da vidimo na malim ekranima ili negde u javnosi, pa čak i da opsuje.

Ilda kaže da bi volela da makar malo toga ima u sebi maminog jer je ona stroga, dok je tata bio taj koji ništa nije branio jer je zbog posla manje vremena provodi sa sestrom, bratom i njom u odnosu na mamu.

A zapravo sve je počelo još mnogo davno kada su se Gordana i Šaban upoznali, počeli da se zabavljaju a onda i ljubav krunisali brakom i troje dece.

Meni je uvek bilo fascinantno ja kažem ja ne znam kako si ti kao jedno dete sa Terazija gde si odrasla i živela kako si ti stigla uopšte do magistrale tamo gde je on nastupao. To je stvarno bio totalno drugi kraj grada ali njena prijateljica bliska koja je i dan-danas njena najbolja prijateljica, Dragica, ona je u stvari poznavala čoveka gde je tata živeo na Banovom Brdu u tom stanu i tako da su se onda oni upoznali i to je nešto kratko bilo zabavljanje i eto to je bila ta ljubav fatalna njihova za ceo život - kaže Ilda, koja priznaje da je priželjkivala, ali i dobila takvu ljubav u zrelim godinama.

- Moj suprug je potpuno drugačiji od mog oca i mislim da je moja majka imala jedan izuzetno zanimljiv život sa mojim ocem, čovekom koji je voleo boemski život i više bio odsutan nego što je bio prisutan. Ona je bila žena koja se je bavila kućom i decom. U mom slučaju je to malo drugačije tako da moj suprug je naravno sušta suprotnost mom ocu i to me negde raduje u tom smislu zato što dosta vremena posvećuje našoj ćerki i baš je onako pravi tata, ništa mu nije teško za devojčicu. Ne kažem da moj tata nije bio takav, ali prosto njegov posao je bio takav da je on bio veoma odsutan i da onako ima tih nekih dana, meseci koje pamtim to su neka naša letovanja i putovanja kada smo bili mali, zato što je on generalno uvek bio po nekim turnejama i putovanjima ali znalo se da kada je tu da je prosto nekako njegovo srce bilo poklonjeno samo nama i da nikad nije umeo da nam kaže ne, to kod njega nije postojalo, zaista. Da li je to zbog toga što nije bio toliko često sa nama i onda nije moglo ništa da se brani, a mama je bila ta, naravno, koja je branila sve i svašta kontrolisala, ali neko je morao da bude - kaže Ilda i na pitanje da li je bila stroga odgovara:

Jako je bila stroga, zaista. Ona meni sad kaže za neke stvari kada ja sa mojim detetom nešto po kući i ona nešto ne sluša i ja joj ponavljam ne jednom nego pet puta, ona kaže: "A, to kod mene tako nije moglo". Istina je zaista, ona te samo pogleda i ti tačno znaš gde ti je mesto, šta ne smeš i naravno šta će biti kasnije ako to ne poslušaš. Mama je bila stroga ali volela bih da ja imam malo tog njenog u vezi sa mojom ćerkom i da onda danas-sutra kažem da sam uspela u vaspitanju i da je ona jedno dobro i onako fino dete.

- I to je samo u jednom trenutku prestalo zato što, kao što sam ti rekla, onda sam počela da oblačim štikle i da se doterujem i to više nije bilo toliko interesantno tako da prosto onda naravno počneš i da gledaš neke druge stvari, malo se zaljubiš pa onda malo više nisi toliko aktivan za taj sport i za te obaveze koje jesu rigorozne, zaista. Svaki profesionalni sportista to zna i to se trenira i pre podne i podne i uveče i nema tu nikakvog noćnog života niti bilo čega - kaže Ilda koja tada nije ni pomišljala da će se baviti kasnije muzikom.

A kada je njeno pojavljivanje pred kamerama počelo, tada kaže da nije imala tremu, baš kao ni njen otac.

Kada je prvo moje pojavljivanje bilo na televiziji znam da Sanela i mama samo što nisu pale iza kamere, bile su mokre skroz, to pamtim kao da je juče bilo. Ja sam tako pričala, i vidiš i sad volim mnogo da pričam, ne znam, valjda to Bog namesti da prosto ono što voliš i tamo gde treba da budeš, treba da radiš najbolje što možeš, mislim da je to kod mene - kaže Ilda koja je zatim otpevala svoju pesmu, a na konstataciju autorke i voditeljke Vesne Dedić da bi baš išlo neko piće uz celokupnu atsmosferu Ilda kaže:

- Ja mnogo volim da popijem rakijicu, a posle prelazim na vino.

O ljubavima, dve koje je imala

Ilda je i sama pomenula zaljubljivanja, tokom emisije u razgovoru sa psihologom Dunjom Ilić iskreno je rekla i da li je sa mamom sa kojom priznaje da je pričala o svemu, delila i priče o simpatijama:

- Pa iskreno, tada kad sam bila baš klinka to je bilo tako nešto sve platonski, ali prva ozbiljna moja veza je za njih bila naravno šokantna, koju nisu prihvatili, ali kasnije s godinama su prihvatili, to je tako dugo trajalo i sve ostalo i onda su se negde pomirili sa tim da je to moj izbor i ja sam bila srećna i zadovoljna - kaže Ilda na šta je Vesna konstatovala da je to bila veza u kojoj je bila velika razlika u godinama:

Pa to je jedina i velika veza koja je i trajala i koja je bila u mom životu ovo sve, mislim, ne znam ja sam jedina žena u stvari koja uopšte nisam imala nekih puno veza ni zabavljanja, kad malo bolje razmislim i posle sam se udala, mislim i to je bilo posle dosta godina - kaže Ilda i na Vesninu konstataciju da bi trebalo da bude sad priče jedan drugi... Ilda sa osmehom kaže:

- Pa gde ću ženo jedan, drugi, peti, imam 45 godina, kakvi jedan, drugi, peti i sad imam divnog muža i Bogu hvala na njemu.

Ilda sa suprugom Bojanom ima ćerku za koju kaže "prosto ženska deca imaju tu žicu da budu vezane jako za očeve". Ona je ta koja joj brani neke stvari, a ćerka joj zamera što nekada na nju i viče.

Oni su dobar tandem tako da sam ja ta u stvari ta koja malo nešto više branim i vičem i ajde da radimo domaći... - kaže Ilda dok se Vesna ubacuje rečenicom: "Ja ne mogu da zamislim tebe da vičeš", na šta Ilda kaže:

- Pa jesam i ona meni stalno govori: "Što ti tako vičeš na mene?", "Zato što me ne slušaš, zato što ti pet puta ponavljam" i tako dalje, ali dobra je devojčica, preslatka je i kažem i ona je negde Božiji dar i meni i njemu.

- Ma opasna sam, opasna budem, stvarno totalna transformacija.

Za takve trenutke se uvek vezuju i psovke pa je usledilo i Vensino pitanje da li psuje ponekad:

- A kako da ne, kao kočijaš da, da - kaže Ilda sa osmehom.

Prijatelji su im okrenuli leđa

Posle smrti Ildinog oca, Šabana Šaulića mnogi dotadašnji prijatelji su nestali, okrenuli su im leđa. Ilda kaže da ih inače ne komentariše.

- Bilo ih je puno, mislim da bi ti moja mama bila odličan sagovornik, s obzirom da je ona negde ostala tu povređena najviše. Mi kao deca smo već negde u svojim životima odavno i nekako me nije to iznenadilo toliko, ali ona je onako malo ostala tu zatečena. Prosto neki ljudi koji su provodili i dane i godine u našoj kući, bili negde vezani za mog oca i kojima je pomogao na razne načine, prosto su negde utihnuli kada je on otišao. Ona je onako bila malo iznenađena, razočarana i ja kažem, eto, Bogu hvala ona je žena kojoj ništa ne treba od tih ljudi, ali to je neki red da taj neko se seti i okrene te i pita kako si, da popijemo neku kafu, da se vidimo i tako ispričamo, to je ono barem najosnovnije, ali čak i toga nema od nekih ljudi koji su zaista onako baš bili prisutni u našem životu. Tako da, ja ti kažem nemam komentar za te ljude, očigledno da im nije bilo ni mesto u našem životu, pa sad valjda eto tako, prosto oni se sami negde sklanjaju i što se mene lično tiče, hvala im na tome, ja to poštujem više nego da su i dalje prisutni na taj neki lažni način - kaže iskreno Ilda.

Ilda je kaže kao mlađa bila takva da je oko nje uvek bila "bulumenta nekih ljudi i društva.

Ja sam uvek tako bila lagana i da idemo i da dam i da kupim i da poklonim i prosto uvek sam nekako, kod mene je ja kad imam, imaju svi i nije mi bilo važno da li neko ima, nema ja prosto nisam tako ni vaspitana, to mi nikad nije bilo važno ali onda kako sazrevaš i kako ulaziš u neke godine, onda shvataš da ti ljudi prosto vidiš da su tu samo iz interesa i da kad god je nešto ili im treba ili je nešto mnogo dobro, oni su svi tu, a kad situacija baš i nije tako sjajna kakav god da problem životni imaš, njih nigde nema i isto tako oni su se negde sami pogubili iz mog života. Ja sam ostala ista, ja se nisam menjala, takva sam kakva jesam ali oni su se negde tako udaljili i više nisu tu. Mali je zaista moj krug ljudi sa kojima se družim i s kojima provodim vreme i ljudi koji ulaze u našu kuću. Da bi ti ljudi bili pravi prijatelji i ti sa njima da deliš isto to na neki dobar način ne možeš da se rasplinjuješ na sto strana. I taj mali krug ljudi zaista opet zahteva da budeš prisutan, da im se nađeš, da posediš, da ih saslušaš kada im trebaš isto to i sa tobom kada je u pitanju, znači to je jedno ozbiljno davanje kroz život i kroz prijateljstvo. Nije to tek tako - kaže iskreno Ilda i dodaje:

- Poznanika ima milion, poznanika, ali onih pravih ljudi zaista ne.

O suprugu i ljubavi koja je prerasla iz prijateljstva

Ilda takođe u emisiji priča o suprugu kog zapravo poznaje ceo život, ali sa kojim se u jednom trnutku dogodio momenat da se više nisu gledali kao prijatelji.

Veliki je tu jedan vakuum vremenski bio kada se mi nismo sretali. I sticajem okolnosti, on je u stvari išao u vojsku, igrao futbal sa mojim zetom, Batom Mirkovićem, i oni su se svakako viđali kada on dolazi iz Amerike, u međuvremenu, ali ja nikad nisam bila u tom društvu. I jednom smo se sreli, ne znam, u nekom restoranu, ja sam tu bila, došli su Sanela i Bata, i došo i Bojan, i tako smo se mi tu videli, ja prosto imam utisak da ja tog čoveka u stvari ceo život znam. Mi se kao poznajemo, ali u stvari ja njega uopšte ne poznajem, zato što je to jedan veliki vremenski razmak da ja stvarno njega nisam ni sretala, ni viđala i tako dalje, ali on je bio od inicijative. On je, na primer, bio čovek koji je želeo da se mi viđamo, koji je stalno grabio neku situaciju, s obzirom na to da se mi porodično, ne znam, oni igraju fudbal, pa sa Mihajlom, pa došao do kafića, pa ovamo, ovamo, znači on je stalno nešto bio prisutan u to vreme, i meni je to tako bilo interesantno da mi pričamo, ali ja zaista u glavi nisam imala nikakav, ono sad, ne znam, plan da će tu nešto da se desi, da ćemo mi kao nešto ići dalje od tog nekog našeg prijateljstva i viđanja. E, onda smo tako malo, pa kao idemo na piće, pa svi odu, pa smo mi ostali, pa kao večera, pa onda ovi ne dođu na večeru, pa smo mi opet nekako sami. I sećam se da sam ja mojoj kumi rekla tu noć kad sam se vratila iz tog našeg zajedničkog izlaska, ništa se naravno ne dešava, on je divan, kulturan, sve je to super, ali sam rekla, on mene uopšte ne gleda kao prijateljicu, kao druga, tako da je to ovo što si rekla, taj pogled, koji je, i zaista je bio presudan, kažem, prosto je mene gledao nekim drugim očima, i to je naravno onda značilo da mi u stvari treba to da prerastemo u nešto mnogo lepše i veće. I zaista je tako i bilo, ali on je bio od inicijative i nekako nije puštao situaciju, sve je navodilo na to, ja sam čak u jednom trenutku milsila da je bolje da mi ne kvarimo ovaj naš odnos, mi se znamo, svi se znaju, da mi tu nešto ne petljamo, da to ne bude, ali ja mislim za njega tu više uopšte nije bilo kočnica i prosto to je bilo tako, i on je bio rešen - kaže Ilda, a Vesna je prekida pitanjem:

- I gdje je bio prvi poljubac?

- A, kod mene kući. Ne mogu ja tu da se ljubim niz ulicu, to je ipak moralo da bude, mi smo sedeli, na sigurnom terenu, i to je mnogo važno da vam kažem, taj poljubac, ako ne valja, ništa ne valja. Znači, poljubac je vrlo važan i bio je fenomenalan, tako da, eto, udade se jagodo - kaže sa osmehom Ilda.

Autor: pink.rs