CECIN MENADŽER OTKRIO KAKVO JE STANJE BILO U NJENOJ KUĆI DOK JE BILA U ZATVORU! Progovorio o njenoj deci, borbi, ali i uspehu i njenom najvećem koncertu!

Malo je poznato da je Ceci u jednom period menadžer bio legendarni Radomir Raka Marić, koji je iznedrio mnoge zvezde.

Raka je dugo godina prisutan na estradnoj sceni, a njegove uspehe kao menadžera, koji je stajao iza najvećij koncerata ikad održanih na ovim prostorima, niko još nije nadmašio.

Popularni estradni mag je sada ispričao sve o saradnji sa jednom od najvećih pevačica na Balkanu, Svetlanom Cecom Ražnatović.

Malo je poznato da ste bili jedno vreme i menadžer Ceci.

- Da, da. I to. Ja sam Svetlani radio te godine celu evropsku turneju.

To je bilo tokom akcije "Sablja" kada je ona bila uhapšena. Kako su izgledali ti dani?

- Mene je to onako baš udarilo, znaš, u srce me udarilo baš. Majka dvoje male dece, oni mali Veljko i Anastasija... Veljko, mali, isto, ostali bez majke koja je u zatvoru, koju su zatvorili sa kriminalcima da leži. Ona koja je zvezda za mene, nisam ja znao, ulazio u te priče, šta je, zbog čega je. Ono što se pričalo, sve što se pisalo mene je tako udaralo, u srce me udaralo. Ja sam gledao da joj pomognem koliko sam mogao. Tada je bilo to vanredno stanje u državi, nisam mogao, nema tu bilo kakve intervencije da zoveš nekoga, da nekoga pusti, ma kakvi. Brinuo sam malo, bila je tu i Lidija i baka, i ta tetka njena, tako su svi brinuli oko dece, ja sam pomagao nešto finansijski i tako.

A kako je izgledala atmosfera, generalno, kod nje u kući?

- Pa kako je bilo? Užasno. Deca nisu znala gde je mama, mali su bili, nije mama tu, govorili smo im. Gadna situacija za nju je bila. Nisam znao šta da radim... u ćeliji nekoj da leži žena je užasno, znaš, bilo mi je baš ono nestvarno. Naša najveća zvezda da bude u zatvoru.

Kakva je atmosfera vladala tada u medijima i koliko su oni doprinosili toj slici nje u zatvoru?

- Ja nisam mogao ništa da učinim. Tada se sve pisalo onako kako je vlast govorila, normalno.

Prethodno 2002. godina, Cecina Marakana. Tada najveći triumf njene karijere. Kako ste došli na ideju da radite Marakanu?

- Da 2002. godina Marakana. Posle Marakane smo radili evropsku turneju od Pariza do Nemačke. U tom momentu osetilo se da može da radi veliki prostor. Ja sam smatrao da ona može da radi. To je bio jun neki. Tada je Džaja bio predsednik Zvezde. Zakazao sam sa Džajom sastanak i dao je pristanak. Znaš, oseti se to da ona može da dovede toliko ljudi. Ona je prodala 85.000 ulaznica. To je najpunija Marakana koju smo radili.

Znači da je na Cecinu karijeru znatno uticala ta priča koju je imala ?

- Pa kako da ne. Ona je ušla u jednu nebesku sferu, sa Arkanom, sa imenom, sa tim svim, a još je Svetlana pevala od malena. 15. godina je imala kada je počela da peva pa je rasprodala sve koncerte.

Koliko je bilo teško organizovati tu Marakanu, sa kakvim problemima ste se susretali?

- Marakana je specifična. Marakana nema ulaz da možeš da uneseš opremu. Ona je zatvorena sva, ima samo tunel za igrače. I taj tunel je uzak, to je mali tunel. Tako da se, ona silna oprema morala voziti sa jednim malim traktorom i malom prikolicom. Sad zamislite koliko to traje. Inače se postave kamioni do samih mesta gde postaviš binu i tu iz kamiona vadiš opremu. A ovde odozgo skroz, sa ulice, smo morali da istovaramo i na mali kamion da stavljamo. Pa se nosi na rukama što se moglo na rukama, a što je teško na mali traktor pa na stadion. Onda mi je policija dala isto zahtev da se obezbedi sve što treba za eventualnu evakuaciju. Tako da sam morao da napravim nekoliko mostova za nešto ako se desi da se evakuišu ljudi. Teško je bilo, Marakana je jako teška za koncerte.

Kako je došlo do prvog Ušća?

- Ušće je specifično, pravljeno je za Rolinstonse. Hipodrom, nije uslovan. Ne može se raditi na Hipodromu tako velika stvar. Što zbog struje, zbog toaleta, zbog vode, zbog prilaza, zbog prepreka, a između ostalog i zbog konja. Bilo je problema i sa konjima i sa ljudima koji se bave zaštitom životinja, bunili su se pa smo morali konje da evakuišemo. Zato sam razmišljao gde da radimo Rolingstonse. Ovi ne daju Marakanu zbog trave, Partizanov stadion je mali. I onda šta ćemo gde raditi? Ušće!? Ali to su brda i brda, gomila onog šuta. Planine cele. Šta ću ja, odem kod gradonačelnika. Tada je bila gradonačelnica Radmila Hrustanović, divna žena. Odem kod nje i kažem joj ideju, ako bi grad mogao da poravna tamo to sve. I ona to prihvati i dođu iz gradskog zelenila. Oni su radili to danima. Kričili su, kamioni vozili, poravnavali i na kraju posadili travu i eto šta ispade. Na kraju su to tamo zvali Rakina livada. Nije Ušće nego Rakina livada.

Autor: pink.rs