''SKOKNULI'' SU DA SE VENČAJU I UPLOVILI U BAJKU DUGU ČETIRI DECENIJE! Dragana Nikolića s daski koji život znače sklonila je BORBA s karcinomom, a njega i Milenu Dravić NIKO NEĆE ZABORAVITI - Ovo je njegova životna priča!

Dragoslav Dragan Nikolić je bio srpskih pozorišni, filmski i televizijski glumac. Rođen je 20. avgusta 1943. godine u Beogradu, a preminuo je 11. marta 2016. godine posle duge i teške bolesti. Supruga mu je bila glumica Milena Dravić.

Nikolić je važio za predstavnika beogradskog šarma, šmekera sa karakterom gospodina, nacionalnu klasu, legendu srpskog glumišta, jednog od najvećih frajera jugoslovenskog filma, itd.

Detinjstvo i obrazovanje

Dragan Nikolić je rođen 1943. godine u Beogradu. Glumčevi roditelji su se zvali Jelena i Dušan, a poreklom su iz Jagodine i Berana.

Prvobitno prezime porodice je bilo Živković, ali deda Radonja ga je promenio u Nikolić zbog pradede koji se zvao Nikola. Dragan je imao starijeg brata Miroslava koga je smatrao svojim uzorom.

Detinjstvo je proveo u naselju Crveni krst, u Požarevačkoj ulici. U blizini je bio Dom kulture „Božidar Adžija“, a vreme je provodio u bioskopu, pozorištu i na igralištu koje su napravili njegov otac i očevi njegovih drugova.

Nazvali su ga SK „Gtom“ i tu su igrali fudbal, zakazivali tuče i slično. Uzor Draganove generacije je bio Bata Živojinović, pa su ga pratili i sa njim se identifikovali.

Nakon osnovne škole, upisao je Četrnaestu beogradsku gimnaziju, ali premešten je u Ekonomsku školu. Tamo je proveo dve godine i kao sedamnaestogodišnjak je položio prijemni ispit na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju na kojoj je diplomirao glumu.

Jednom prilikom je izjavio da je na prijemnom ispitu imao ogromnu želju da uspe, pa je na profesorkino pitanje da li ume da peva, skočio na sto i sa zamišljenom gitarom u rukama počeo da se dere iz sveg glasa.

Pripremio je monolog Toma iz „Staklene menažerije“ Tenesija Vilijamsa i recitaciju, ali je pevao pesmu „24.000 poljubaca“ Adrijana Ćelentana.

Profesori su bili u šoku, ali primljen je uz konstataciju: „Tolika doza bezobrazluka i upornosti, taj će verovatno smeti da se bavi ovim poslom, od njega će biti nešto.“

U mladosti je bio reli-vozač, ljubitelj glisera i zaljubljenik u Adu Ciganliju i reku Savu.

Narušeno zdravlje

Od 2011. godine je prestao da prihvata pozorišne uloge zbog problema sa kičmom, a od 2015. godine nije mogao da snima jer je oboleo od raka debelog creva.

Početkom godine se operisao, ali zdravstveno stanje mu se pogoršalo zbog problema sa plućima. U februaru ga je na Klinici za digestivne bolesti Kliničkog centa operisao vrhunski stručnjak prof. dr Zoran Krivokapić.

Neko vreme je proveo na aparatima jer nije mogao samostalno da diše. Glumac je za manje od osam meseci tri puta hospitalizovan.

Lečio se u Vrnjačkoj banji, ali je preminuo 11. marta u jutarnjim časovima na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu. Sahranjen je 13. marta na Novom groblju.

Bračni par nije želeo da u medijima komentariše o glumčevom zdravlju smatrajući da je to njihova privatna stvar. Kada je izlazio iz bolnice, novinarima je rekao da ga puste da umre na miru.

Takođe je izjavio: „Ne mogu više da se mučim, nemam snage da se borim, znam da ću svakako umreti. Samo želim da odem dostojanstveno. Hoću da me narod pamti kao velikog Dragana Nikolića, a ne kao bolesnog starca koji umire u mukama.“

Povodom glumčeve smrti, ansambl njegove matične kuće, Atelje 212, se 11. marta zajedno sa publikom oprostio od legendarnog glumca.

Tri dana kasnije mu je priređen veličanstven oproštaj na velikoj sceni „Mira Trailović“ gde je došao veliki broj ljudi koji su 15 minuta tapšali dok su se čuli zvuci legendarne pesme „Flojd“.

Beograd se u suzama oprostio od legende, a pored supruge, rodbine, prijatelja, kolega, i nekoliko hiljada građana ga je ispratilo na večni počinak.

Tri velike tragedije

Pored uloga i lepih događaja, Draganov život su obeležile tri smrti posle kojih nije bio isti čovek. Prva tragedija je smrt brata Miroslava koji mu je bio uzor. On je preminuo na Draganov rođendan zbog čega je glumac prestao da ga slavi. Bio je na ivici depresije, ali se nije predao.

Druga je smrt majke za koju je bio vezan i koju je negovao sa suprugom. Poslednji udarac je bio odlazak kolege i prijatelja Bore Todorovića sa kojim je četiri decenije bio nerazdvojan.

Brak dug četiri i po decenije

Osim po ulogama, glumac je bio poznat i po skladnom porodičnom životu i braku koji je imao sa suprugom Milenom Dravić. Heroinu srpskog filma je upoznao 1969. godine jer su zajedno glumili u „Horoskopu“ režisera Bore Draškovića.

Ona je bila velika zvezda, a on glumac u usponu. Prvo su bili prijatelji, a svoju ljubav su krunisali 31. decembra 1971. godine u pauzi snimanja novogodišnjeg programa „Kako su se volele dve budale“.

„Skoknuli“ su do opštine Vračar gde su se venčali, a kuma im je bila koleginica Jelisaveta Seka Sabljić. Posle toga su otišli na ručak da proslave, a onda su se vratili na snimanje kao da se ništa nije dogodilo.

Ovaj, naizgled, ishitren potez rezultovao je brakom za ceo život. Milena i Dragan su postali omiljeni glumački par i najlepši par SFRJ. Decu nisu imali.

Isticali su da su jedno drugome najveća podrška i najstroži kritičari. Dragan je o njihovom braku rekao: „Za brak koji traje četiri decenije može da se nađe više razloga da se on prekine, nego da opstane. Ali, najlakše je nešto preseći i završiti, mnogo je teže boriti se da se brak sačuva. Ponekad i mala svađa može osvežiti dan. Ponekad je potrebno i biti ljubomoran, jer je i to jedan od pokazatelja ljubavi.“

Autor: N.Ž.