'ZBOG NJIH NEĆU DA KRIJEM SVOJU S*KSUALNOST!' MC Sajsi progovorila o internet nasilju, pa priznala da se kaje što napade nije PRIJAVILA POLICIJI!

Reperka Ivana Rašić Trmčić, poznatija kao Sajsi MC, progovorila je o svom iskustvu sa sajber maltrertiranjem. Ona priznaje da brojne situacije nije prijavila policiji i da se zbog toga kaje, a žrtvama ovog oblika nasilje šalje snažnu poruku kako da se nose sa negativnim uticajem ove 'savremene boljke' koja potiče iz onlajn prostora.

Da li si ikada bili žrtva sajber bulinga i kako si se osećala u tom momentu?

Danas gotovo da ne postoji osoba koja je na internetu, a da nije bar u nekoj meri bila žrtva sajber bulinga. Što su ljudi izloženiji javnosti, glumci, pevači, umetnici, ili vrše bilo koji drugi javni poziv, uvećava se šansa da budu žrtve digitalnog nasilja. Meni se sve pomenuto dešavalo u momentima kada sam izbacivala neke pesme koje su za javnost bile škakljive ili možda u tom trenutku radikalne, nerazumljive. Dobijala sam neke preteće poruke. Takođe kada sam iznosila neke stavove, sa kojima se nije slagala recimo neka manja grupa ljudi, umeli su da budu vrlo glasni, baš onako, ne surovi, ali nasilni. Bez ikakvih argumenata, samo nasilni. Ja sam to shvatila kao deo mog posla.

Jesi li nekada bili zabrinuta za sopstvenu bezbednost i da li se dešavalo da neki slučaj prijaviš policiji?

Retko kada sam bila zabrinuta za sopstvenu bezbednost. Sada kada razmislim, ne znam da li je moja procena bila dobra. Možda je nekada čak i bilo razloga da budem zabrinuta, ali sam smatrala da su to samo ljudi koji se kriju iza nekih lažnih imena, nikova, profila. Kada je reč o prijavljivanju policiji, nije se dešavalo da to učinim. Sa druge strane ja pripadam toj starijoj generaciji, vidim da mlađa generacija sada to prijavljuje, to tako treba da bude i tako se to radi. Međutim, moja generacija jednostavno nije bila edukovana dovoljno na tom polju, već je jednostavno bila iz fazona "Ok, to je deo mog posla i moraću to da prihvatim". Zapravo to nije tako. Dešavale su se manje incidentne stvari, ali moj prag tolerancije je izuzetno veliki, tako da ništa nije prijavljeno policiji. Sad kad malo bolje razmislim, to je bila loša odluka i procena u trenutku.

Čitajući komentare ispod tvojih objava, mogu se uočiti oni koji kroz s*ksualnu prizmu posmatraju tvoj lik i delo... Koliko ti to smeta?

Da, česti su takvi komentari. Meni ne smeta, jer šta god da je u pitanju, spot, fotka, dam sve dimenzije sebe. Jedna od tih dimenzija je i ova. Ne smeta mi, jer neki od tih ljudi ne žele da konzumiraju izvan te dimenzije, već samo taj deo moje ličnosti. Da li nemaju kapaciteta ili afiniteta, šta god da je u pitanju, pomirila sam se sa tim. Svakako zbog njih neću da krijem svoju s*ksualnost. Neću da je skrivam da bi u prvi plan ušla ta intelektualno - umetnička dimenzija, jer smatram da moja publika nije glupa, te neću da im uskraćujem estetski deo sebe.

Komentari anonimnih ljudi koji se kriju iza tastature i lažnih imena umeju biti veoma okrutni, koliko to treba da nas pogađa?

Jako je teško da ne pogađaju ljude. Mislim, ima ljudi koji su istrenirani da ih to ne pogađa, jer recimo imaju dugačak radni staž, napekli su zanat. Mada, tu postoji problem da mi očekujemo od nekih mladih ljudi kada dobijaju te komentare, da se izdignu iznad situacije, da ih to ne pogađa. To je jako teško, zaboravljamo da je za to potrebno vreme, trening i mentalna snaga. Kada kažem da ne treba da nas pogađaju, to je tako lako reći, ali kako doći do tog stadijuma to je već druga priča, proces koji je ogroman. Evo mene koja sam već skoro 20 godina na sceni, ume da iznervira kada se toliko pogrešno tumači moj rad.

Prema tvom mišljenju, šta je to što stvara poriv takvim ljudima da pišu razne gadosti?

Pretpostavljam da je poriva taj što su anonimni, što se ne zna ko su i onda misle da mogu proći nekažnjeno. Verujem da im je to glavni motiv.

Kako stati na put ovom sve učestalijem obliku nasilja, nasilju modernog doba?

Možda je način kao što rade mladi ljudi, da osveste to i da se zapravo svaki slučaj prijavljuje policiji. Ako krene da se masovno prijavljuje, onda će to i masovno da nestane.

Kojim rečima biste se obratili svima onima koji prolaze kroz pomenuto, a osećaju se usamljeno i bez izlaza?

U takvim situacijama treba birati reči, jer to je zapravo i sama suština. Strašno je važno kakva se poruka šalje u ovakvim situacijama. Jednostavno, treba imati na umu da su sve ovo prolazne stvari. Svako ko prolazi kroz ovaj vid nasilja, treba da zna da je sve to trenutno, da to traje jako kratko i da u suštini sve ovo nema veze sa njima, već sa nasilnicima koji su iza tastature. Uvek treba da znaju da nisu jedini kojima se to dešava, da nisu sami.

Autor: A. N.