Milica Pavlović oduvek je isticala da su joj baka i deka najveća podrška i oslonac. Njena baka Rada je preminula, a Milica se potresnom porukom oprostila od nje. Pevačica je nedavno otvoreno pričala o teškim trenucima s kojima se susrela. Njenoj baki Radi dijagnostikovan je alchajmer a Milica ističe da je tada istakla da je bolest već dosta napredovala.

Milica je iskoristila priliku da ukratko ispriča i delić bakine životne priče, otkrivši da je u svojim mlalačkim danima radila kao sluškinja u jednoj dobrostojećoj porodici.

– Moja baka je za mene primer jedne neverovatno snažne, poštene i najdivnije žene na svetu. Naučila me je da kroz život idem podignute glave, da je važno da budem poštena i lojalna, jer ću samo tako umeti da budem zadovoljna sobom kad padne noć i legnem u krevet. Njena životna priča je veoma dirljiva, kao mlada bila je sluga u bogataškoj kući i radila je samo za hleb i vodu, ali je to nije napravilo lošom i pokvarenom osobom, već ju je naučilo da ceni prave vrednosti i sve što dobije od života. Često mi kaže da sam ja njoj poklon s neba zbog svega što je preživela u mladosti, te da joj je život mojim uspehom vratio i nagradio je za sve što je propatila. Odrasla sam pored te žene, učila od nje i mislim da je to moj najveći životni blagoslov – rekla je MIlica na početku i objasnila da se u njihovoj maloj zajednici dosta toga promenilo.

– Sve se promenilo, sve je potpuno drugačije. Dok mi je deka bio živ, njih dvoje su bili zajedno u Bunibrodu i bila sam mnogo bezbrižnija u životu. Znala sam da su zajedno, koliko se vole, koliko ne mogu jedno bez drugog i to je činilo da budem mirna i spokojna. Nakon dedine smrti, koji je bio moja najveća podrška u životu i oslonac cele naše porodice, ništa više nije bilo isto. Nisam mogla baku da ostavim samu u našoj porodičnoj kući, već sam je preselila za Beograd. Pošto zbog prirode svog posla često nisam u zemlji, zatrpana sam obavezama od jutra do mraka, najbolja opcija bila je da baku smestim u gerontološki centar na Bežanijskoj kosi kako bi svakog dana imala negu i brigu kakva je neophodna, a da meni bude znatno bliže i da mogu uvek da je viđam. Ljudi koji rade u pomenutom domu toliko su divni, posvećeni, plemeniti. Ne znam šta bih da nije njih, zahvalna sam im iz dubine duše za sve što rade za moju baku i mene, kao i za sve druge starije ljude.

Bakina dijagnoza bila je Miličina najveća rana do momenta kada je Rada preminula.

– To je za mene trenutno najbolnija tema u životu. Bolest je uzela maha. Srce i duša me bole zbog toga što me moja baka ne prepoznaje. Ona je moje zlato, moja duša, moje sve na svetu i mnogo je strašno kada prilikom svakog viđanja s njom, moram da se iznova upoznajem i pokušavam da je podsetim ko sam. Da sam ja ćerka njenog sina, njena unuka. Njena Milica. Njena pevačica. Sama činjenica da sam doživela da neko ko mi je najbitniji na svetu postane dementan veoma je teška i potresna, izbegavam da pričam i razmišljam o tome, ali očigledno da u životu postoje stvari koje ne možemo da biramo i na koje ne možemo da utičemo. Prilikom svakog našeg susreta trudim se da doprem do nje, da se priseti da sam ja njena Milica, ali svako novo viđanje donosi iste momente. Ali onda kad me prepozna, kad se seti, to je neprocenjivo i ne mogu da opišem taj osećaj kako me ljubi, grli… Svaka reč koju mi uputi za mene je velika kao ceo univerzum – samo je deo ispovesti koju je Milica iznela nedavno.

Podsetimo, pevačica Milica Pavlović pre godinu i po dana izgubila je i deku Vladimira, koji ju je odgajio u selu Donji Bunibrod kraj Leskovca. Miličin deka preminuo nakon što mu se pogoršalo zdravstveno stanje. Od ove tragedija Milica se nikad nije oporavila, a sad ju je zadesila još jedna.

Autor: M.K.