Pevačica Barbara Bobak postala je poznata javnosti nakon što je započela vezu sa pevačem Darkom Lazićem, te se o njenom životu malo zna.

Ona je sada progovorila o detaljima iz svog privatnog života, detinjstvu, estradi, koliko joj nedostajao otac...

Pevačica je tokom učenja na fakultetu shvatila čime želi da se bavi, a njena priča je potpuni hit. Mnogi ne znaju da je Barbara u osnovnoj školi bila vukovac, u srednjoj odličan đak, a iako pojedini kažu da je "lakše pevati nego učiti i obrazovati se", Bobakova je primer da može i jedno i drugo.

U osnovnoj sam bila vukovac, u srednjoj sam bila odlikaš, nisam bila baš neki najvredniji đak, da iskrena budem, škola me nije preterano zanimala, to je više bilo da ispunim roditeljima želju, jer su oni insistirali da budem odlična, kako to već ide. Nije mi bilo teško stvarno, a nekada i kada je trebalo, pravile su se puškice i na svakakve načine se prolazilo, nije to uvek bilo na suvo učenje. Mislim da nikad niko nije uspeo samo učeći nešto da uspe u toku školavanja, svako je bar jednom prepisivao, pa tako i ja, pogotovo pri kraju srednje škole, tada sam se i ispraksala sa tim puškicama. I to je umeće, ne ume svako da prepiše i da ga ne uhvate, tu je ključno da imaš taj "poker face". Do šetog razreda nisam knjigu otvarala, pamtila sam sve na času, onda od šestog sam počela da učim - rekla je u intervjuu za Telegraf.

Kako si odlučila da želiš muzičku, a ne neku drugu karijeru?

- Bila sam na fakultetu, sedela sam sa drušvom i učila osnove elektrotehnike, koji su mi bili poprilično težak predmet i nisam ništa kapirala i videla sam stori od jedne devojke, koja se bavi pevanjem. Bila je u sali, radila je neku svadbu, kažem ovima: "Čoveče, sedim ovde sa vama i učim, ne znam ni zašto učim. Mogla sam sad da budem gospođa, da idem da pevam, da jedem prasetinu i da uzmem pare u džep". Tako sam se sutradan javila jednom bendu i tako je počela moja pevačka karijera.

Veoma si mlada, da li planiraš da nastaviš sa školovanjem i da li, pored pevačke karijere, želiš još s nekim drugim zanimanjem da se baviš?

- Ne planiram da nastavim sa školovanjem, jer mi nije potrebno, ne treba mi još taj stres u životu. Pevanje je posao od 24 časa, sedam dana u nedelji, jer nije to samo odeš i pevaš, postoji još nešto. Kada si u estradi, tu su intervjui, emisije, spotovi, oblačenja, nije to baš samo vikendom pevam, a ostalim danima ne radim ništa. Stvarno nisam zaintresovana za dalje školovanje, jer planiram da sačuvam pare, da zaradim što više novca i da radim što više i da taj novac kasnije uložim u nešto, da otvorim, kupim, pokrenem neki posao... Ovim poslom sam napravila dosta poznanstava, tako da mi i to sve olakšava.

Da li si nekada imala sukob sa nekom koleginicom, direktan ili indirektan? Ako jesi kako je to izgledalo? Ima li mržnje i ljubmore na estradi?

- Stalno imam indirektne sukobe sa koleginicama, naročito iz moje okoline, jer sam neko ko je najkraće u poslu, a najviše sam uradila i najbrže sam napredovala i počela da radim to što bi njih 90 posto volelo da radi i tako čujem neka ogovaranja: "Ona je tu zato što je ovako, pa ja bih to mogla da sam ovako". Činjenica je da ne može nijedna i meni te osobe nisu konkurencija, niti su ikada bile, pa neka pričaju. Nek se priča, reklama je reklama, dobra ili loša (smeh)

- Naravno da ima, kao i svugde, na estradi najviše, jer prosto umetnici su sami po sebi već sujetni ljudi, to prosto povlači jedno drugo. Sve je to okej dok je to sve zdravo i dok neko nekome ne podmeće nogu, meni do sada niko nije pokušao da podmetne nogu, a šta drugi rade jedni sa drugima to me ne zanima.

Ništa se ne zna o tvom privatnom zivotu, pre nego što si postala poznata, kako je izgledalo tvoje detinjstvo?

- Moje detinjstvo je bilo raznoliko. Otac je do moje šeste godine radio kao vozač kamiona i pamtim ga po rečenici: "Kad cu da te vidim, tata?", a on kaže: "Za nedelju dana". Odrasla sam na nemačkim slatkšima, sokovima, igračkama, ali je tu bila prosto velika praznina, jer nikad nije bio tu. Generalno te stvari mene nikad nisu interesovale, neko sam ko je vezan za oca i majku i volim kad su tu i ništa to ne može da mi zameni.

- Kada se brat rodio, otac je otvorio svoju firmu, imali su gomile kredita, dugova, troškova, ali ni brat, ni ja, to nikada nismo osetili, davali su poslednji dinar na nas i uvek smo se držali zajedno nas četvoro i deda, sa ostalom rodbinom nismo imali neke previše bliske odnose. Volela sam da se igram na ulici , da vozim bicikl, dedinog apenca, da igram žmurke, vije... Do petog razreda sam se na ulici igrala bukvalno.

Da li ti nešto nedostaje u životu, neki osećaj, osoba, nesto materijalno?

- Nedostaje mi taj momenat velike familije, imam veliku familiju ali, kao sto rekoh, sa dosta njih nismo nešto preterano bliski, i uvek zavidim ljudima koji imaju mnogobrojnu i složnu familiju, volela bih da je i meni tako, ali eto, ne možeš imati sve.

Autor: Pink.rs