Folker Radiša Trajković Đani odrastao je na Kosovu, što uvek ponosno ističe u javnosti, a za detinjstvo ga vezuju lepa sećanja - čuvao je koze i igrao fudbal, a za sebe kaže da je bio "Pele".

- Volim što sam sa Kosova i dičim se time. Život na Kosovu bio je kao i od svakog klinca tamo, preko dana igramo fudbal, pa malo čuvamo koze i tako. Doduše dešavalo mi se da moji drugari igraju fudbal dok ja čuvam koze. Imali smo svinje, krave, ovce, živinu. Kad sam prvi put kupio kopačke, tad sam bio najsrećniji. Mnogo mi je dobro išao fudbal, zvali su me "Pele". Kad sam dobio žuticu, onda sam morao da prestanem. Muziku sam uvek voleo, još kao dete sam pevušio. Sviranje instrumenta nije mi nikada išlo, ali pevanje super - ispričao je Đani.

Kaže da su njegovi roditelji bili vrlo strogi, te je do srednje škole bio odličan đak.

- Keva mi je radila u prodavnici, ćale je vozio autobus. Ćale je stalno putovao za inostranstvo, on mi je stalno donosio poklone. Bili su strogi roditelji, ja sam do osmog razreda bio odličan đak. Bilo kakvu glupost da napravim, odmah su ispričali kevi. Ne kažu za džabe, batina je iz raja izašla. Ranije je bilo mnogo više poštovanja - kaže pevač.

Pored lepih momenata koji ga vezuju za Kosovo pamti i one ružne, a oni su za Đanija usledili 1980ih godina, nakon smrti Josipa Broza Tita.

Imao sam dosta drugara, Janjivca pogotovo. Tako sam bio vaspitan. Živeli smo i sa Albancima, i sa Romima i sa Hrvatima. Znalo se kad je Bajram, kad je Uskrs. Znalo se poštovanje, dobijale su se batine ako ne pokažeš poštovanje komšiji bez obzira koje je nacionalnosti. Vladalo je poštovanje među ljudima. Nije bilo svađe, lepo smo živeli. Dešavalo se i do sukoba, ali onda se ljudi odmah pomire. Sad je potpuno drugačije. Ja sam 90ih godina ozbiljnim mangupima pevao, a ovo danas je drugačije. Sad mi dođe klinac i kaže "aj dođi matori". Iskreno što se tiče problema da sam imao tokom odrastanja, to pamtim iz perioda kada je Tito umro. Bio sam kod babe, u toj ulici su sve bili Albanci. Tad su krenule provokacije, bacanje petarda. Bilo mi je frka tada. Albanci su hteli moju tetku da siluju, deda mi je radio kao zidar. Radio je tada u Makedoniji, vratio se i srećom on i njegov burazer su tada spasili situaciju. 1981 godine je prodao imanje, i samo je rekao "ne želim da mi neko siluje decu". Zaista nisam imao problema u Prištini kasnije. 1992 godine sam otišao sa Kosova. Pevao sam u Prizrenu i Goca Lazarević me je otkrila tad. Ona mi je ponudila da pevam u Cirihu tada i odmah sam pristao - ispričao je Đani.

Autor: pink.rs