Filip Car je u ranu zoru posedeo sa svojim drugom Lazarom Čolićem Zolom u pušionici i otvorio mu dušu o svemu što ga muči.

Ne volim taj rijaliti, ne volim ta razjašnjavanja, objašnjavanja, rasprava u prazno. Se*e mi se Zola više od toga, se*e mi se. Se*e mi se od rijalitija, od gluposti od neveza, od pokušaja, morbidnih odnosa, se*e mi se... Večito neko objašnjavanje, nad*kavanje i izd*kavanje... - žalio se Filip.

Možeš ti reći šta god, ali vidim ti u očima - rekao je Zola.

Nervira me njeno prisustvo. Ja u izolaciji sa njom, nije mi to prirodno. Rekao sam da Maja uđe bilo kada, ja bih odmah izašao napolje. Bolesno mi je to sve, nije mi prirodno. Dok neki određeni period ne prože, nije mi normalno. Je*iga, vidiš nekoga sa kim si bio da plače, pa prirodno je da priđeš, da dođeš, to je nak ljudskost - rekao je Filip.

Nekad ni sam ne znaš da li je to samo empatija, šta je to ustvari - dodao je Ćolić.

Znam ja šta je. Ja kad volim ko Boga, kad je nešto ispravno, znaš li ti kad bi ja nju napustio, samo da je bilo kako treba. Pojeli smo mi ovde za*edno kilo go*ana - naveo je Car.

Sve je ona zbog tebe uradila - nastavio je Zola.

Ne mogu više biti ovde, ne mogu. Ne osećam se dobro, ne mogu podnositi. Dejan mi stvara muku sa ovim što radi, Maja isto... Ne mogu gledati ovde njuške, kao Irma, lud sam više kunem ti se... Ovo je za oboliti, nije vredno ni para ni živaca, ničega... - govorio je Car.

Detaljnije u nastavku.

Autor: J. M. Đ.