Dejan Dragojević je krivio sebe za to što porodica Dragojević nije bolje upoznala Dalilu, a ona mu je stavila do znanja da smatra da nikad ne bi bila prihvaćena. U nastavku razgovora u pušionici, pričali su o tome kako se osećaju povodom svega.

Ja znam šta je u meni, a ti ne znaš šta je u tebi - rekla je ona.

Moj problem je taj što te volim i niko ne može da svari to. To je moj problem, što te volim, nema druge, to je to... Svaki put kad sam pokušao bilo šta, nisam mogao, ne da mi se - dodao je Dejan.

Moja najveća želja je da odem odavde, a cilj mi je da ostanem i da se izborim sa svim. E, to. Čemu da se smejem ja? Treba da se poklopim ušima i nikada ne ustanem sa crnog stola. Ja kao hahaha, smejem se, sprdam, ja čestitam, ljubim ljude... Koga da ljubim? Treba da nikad ne izađem, da mi ne bude do života. Šta god sam uradila, bilo je pogrešno protumačeno. Bio postupak dobar, bio loš, bio je pogrešno protumačen. Svaka moja namera je bila katastrofa, sa kakvim sam se komentarima se nosila... Ali očigledno je lakše prihvatiti kad si kriv, nego kad nisi. Tako je sa zatvorenicima. Jadan je onaj koji leži u zatvoru nevin. Dabogda ja hiljadu pita bila kriva, ali za stvari koje sam kriva. Ne možeš i sve dok budeš mislio da si ti kriv za neki moj postupak, nikad nećeš izaći iz čaure. Vrlo dobro znaš da nisi kriv, a pričaš to. Zašto? Da bi meni bilo lakše? - nastavila je Dalila.

Ja želim da nađem neko objašnjenje - rekao je Dragojević.

Ne postoji - poručila je Dalila.

Ja ti samo kažem, naš odnos je specifična situacija. Kada je trebalo da sednem sa njima, nije se dogodilo - rekao je Dejan.

To se nije dogodilo, a meni se ovde nešto dogodilo. Da je nešto trebalo da bude, bilo bi. Sudbina je takva, Bog je tako propisao. Kako ćemo završiti, to samo Bog zna. Ali ovo stanje koje se dešava, ja ne mislim da mogu da izguram, niti smatram da sam toliko jaka, niti imam snage. Živim da bih živela, šminkam se da ne bih bila bleda u programu i to je sve. A mislim da više neće ni to da se dešava. Da neću moći da izađem iz kreveta. A ti kao ti, pomaganjem meni, pružanjem ruke meni, praviš pakao i sebi i meni. Pakao u koji sam nas ja uvukla. On je ostavio mene, ja sam ostavila tebe i to je katastrofa, pakao koji ne može da se opiše. Kome to da objasnimo, ovim ljudima koji žive od danas do sutra? Ja sam neko ko će morati da živi sa tim. Sa kim da se ja objašnjavam, sa ovim klincima i da mi daju savete? Nikada! Znaš kako kaže Matić, kad tonem, neka tonem sam - istakla je ona.

Ja to ne mogu da gledam - priznao je on.

Moraćeš. Sve ovo što slušam, meni stvara katastrofu. Nisam u poziciji da te branim, ko sam ja posle svega da te odbranim, isto tako ne možeš ni ti mene... A jedina njihova logika je da treba da se uklonimo jedno od drugog, jer nisu bili u ovim situacijama - rekla je Dalila.

To nije moguće. Ja sam digao ruke posle onog poslednjeg obraćanja tebi za Loznicu. Radi kako hoćeš. Kada budem nešto video, kazaću to, to i to, ali tvoj je odabir. Tebi je možda veća sreća tamo nego sa mnom... Posle toga ćeš me možda videti nasmejanog, možda ću plakati sa strane. Ali ja sad nemam snage to da kažem.... - poručio je Dejan.

Ne bih da pričam... Mislim da je bitnije da pričam tamo gde treba da pričam, nego ovde. Kad kažem tamo, mislim na crni sto - rekla je Dragojevićka i izašla iz pušionice.

Detaljnije u nastavku ovog teksta.

Autor: M. P.