Iza osmeha i popularnosti može se kriti teška borba, koju vodi adolescent ili neko u ranim dvadesetim, nedovoljno spreman da se izbori sa „sajber bulingom“. Internet i društvene mreže, mesto su okupljanja ljudi svih starosnih generacija, ali svakako da se njima bave najviše mladi ljudi, koji svoju „internet karijeru“ započinju kao tinejdžeri i to upravo u sajber svetu.

Neki od njih izazovu veliku pažnju tako što postanu jutjuberi, gejmeri, tiktokeri, influenseri izuzetno popularni među svojim vršnjacima. Ipak, postoji i druga strana medalje.

Kristina Kika Đukić (21), poznata među mladim svetom kao gejmerka i influenserka čiji kanal ima 700.000 pretplatnika,kako se sumnja izvršila je samoubistvo. Ona je još kao maloletnica počela da trpi Internet nasilje, a navodno, upravo to je presudilo da ova devojka pred kojom je tek počeo život, digne ruku na sebe.

Sajber buling je oblik vršnjačkog nasilja koji se događa u virtuelnom svetu. Naime, internet je pogodan za tako nešto, jer onaj koji je u centru pažnje trpi nasilje dok onaj koji ga sprovodi krije se iza lažnog identiteta, preti, vređa, iznosi neistine, koje osobi koja trpi i te kako kvari i remeti život.

Dakle, nameću se pitanja, zašto mladi ne traže pomoć i kako okruženje može da prepozna da su suočeni sa velikim problemom?Direktorka Klinike za psihijatrijske bolesti „ Dr Laza Lazarević“, doc.dr Ivana Stašević Karličić objašnjava za „Blic“ da je nasilje univerzalna i oduvek prisutna pojava, bez obzira na prostor i vreme u kome se odigrava.

-Digitalno nasilje često se dešava uporedo sa nasiljem uživo, a nasilnici su ti koji deluju u različitim segmentima života bilo da je reč o porodici, školi, poslovnom okruženju, partnerskoj relaciji, društvenoj sredini pa i na internetu. Digitalno nasilje se može odvijati na različitim društvenim mrežama, aplikacijama za razmenu poruka, gejming platformama ima za cilj da uplaši, ponizi, osramoti ili naljuti osobe koje su napadnute. Veoma je važno dati dati nedvosmislenu poruku da nasilje ne treba trpeti bez obzira na to gde se oo događa već ga treba prijaviti i zaustaviti. Osim određenih tehničkih koraka koji podrazumevaju napuštanje ovih platform, ili internet prostora na neko vreme, blokiranje zlostavljača i prijavljivanje nadležnim institucijama, prvi i najvažniji korak je svakako razgovor sa osobom od poverenja o onome što se dešava, objašnjava dr Stašević Karličić.

Kako dalje dodaje, važno je znati da osobe koje razmišljaju o samoubistvu možda neće aktivno i otvoreno potražiti pomoć, ali to ne znači da je ne žele ili da im nije potrebna.

- Naime, one najčešće ne žele da prekinu svoj život, nego da prekinu nepodnošljivu patnju koju osećaju. Prepoznati znake upozorenja u ponašanju, shvatiti ih ozbiljno i otvoreno razgovarati sa osobom koja razmišlja o samoubistvu ključni su koraci u prevenciji suicida. Znaci upozorenja na koje treba obratiti pažnju kod nama bliskih osoba su svakako bilo kakve promene u ponašanju ili osećanjima, odnosno odstupanja u dosadašnjem načinu funkcionisanja, kao što su npr. povlačenje u sebe, nisko samopoštovanje, bilo koji vid autodestruktiovnog ponašanja (npr.pojačana zloupotreba alkohola), pojačana iritabilnost, ljutnja ili nezadovoljstvo, poremećaj ritma spavanja ili promene apetita i slično, objašnjava docentkinja Stašević Karličić.

Internet nasilje se u svakom momentu može prijaviti. Za krivična dela zloupotrebe podataka i računarskih podataka zaduženo je posebno odeljenje Višeg tužilaštva u Beogradu, tu je Odeljenje za visokotehnološki kriminal.

-Ukoliko su u pitanju uvrede, može se podneti tužba, ukoliko dolazi do vređanja ili pretnji sa lažnih naloga, onda se treba obratiti tužilaštvu za visokotehnološki kriminal, kaže advokat Veroljub Mićić.

Psiholog Maja Svetozarević objašnjava za „Blic“ da je izuzetno važno pre ulaska u svaku priču koja je vezna za bilo kakvo Internet predstavljanje, da sa sobom vuče i pozitivne i negativne komentare.

-Nevezano za ovaj tragični slučaj, govorim generalno, mladi često nisu svesni u šta se upuštaju kada su u pitanju Internet priče. Bilo da imaju Jutjub kanal, ili profil na nekoj društvenoj mreži, trebalo bi da postoji svest o tome, da će biti i negativnih komentara. Svakako da mnogo toga zavisi od strukture ličnosti, ali i od spremnosti osobe da se nosi sa svim tim što Internet nosi. Ako neko, recimo, na društvenoj mreži ima 5.000 „prijatelja“ kojima su dostupne fotografije, svako treba da zna kakvom je riziku izložen, i od krađe identiteta, i od uzimanja fotografija, pa sve do negativnih komentara. Što se tiče Internet nasilja, niko ne treba da ćuti o tome i da gura pod tepih, već da kaže roditeljima, u školi tu je psiholog, a naravno tu je i MUP, koji može da procesuira sve to. Niko ne treba da trpi nasilje i da ćuti o tome, rešenje postoji, objašnjava psiholog.

Kako dodaje, izuzetno je važna i takozvana „pozitivna komunikacija“ i poruka koju neko šalje.

Jutjuberka Kristina Kika Đukić bila je žrtva višegodišnjeg bulinga, vida nasilja na društvenim mrežama, a o ovoj, ali i mnogim drugim temama govorila je u jednom od video klipova objavljenih na svom Jutjub kanalu početkom protekle godine.

- Neostvarena želja mi je da se preselim u Dansku, ne toliko zbog same države koliko zbog jezika. Učim danski još od incidenta koji se desio pre dve godine na tamošnjem aerodromu kada su mi ukrali pasoš. Veću strast u životu nisam osetila od učenja tog jezika. Zaljubljena sam u danski jezik. Pored toga, želim samo da budem srećna i zdrava, kao i moja porodica - ispričala je tada Kristina.

- Sa lošim komentarima se dobro nosim jer sam ih imala i 2014. godine kada sam tek počela da snimam za Jutjub. Morate da shvatite da će se uvek naći neko ko vas neće voleti i ko će imati nešto protiv vas. Ne možete svakome da se svidite. Samo se fokusirajte na one koji vas podržavaju i na prijatelje koji vas vole. Uostalom, zabranila sam dosta ružnih reči, pa otad nemam mnogo loših komentara ispod klipova - dodala je uz osmeh Kika.

Autor: M.K.