Tog 30. septembra 1991. preminuo je Toma Zdravković, čovek čije pesme i danas žive, pevač koji je život posvetio muzici, koji je voleo alkohol i kocku, a ponajviše žene. Život je proveo među kariranim stolnjacima u raznim kafanama ispunjenim dimom cigareta i sa čašom u ruci, najčešće bez dinara u džepu.

Toma Zdravković rođen je 20. septembra 1938. u Aleksincu, da bi se njegova porodica tri meseca nakon Tominog rođenja preselila u Pečenjevce kod Leskovca. Odrastao je u nemaštini. Bio je jedno od petoro dece. Imao je tri brata: Aleksandra, Ivana i Novicu, kao i sestru Mirjanu. Život na selu ga nije privlačio. Sanjao je grad. Zbog toga, čim je završio osnovnu školu, sa nekoliko dinara uputio se u Leskovac da se bori za bolju budućnost.

Maštao je o pevanju i sreća mu se osmehnula sa 18 godina, kada je u leskovačkoj kafani "Hisar" upoznao Silvanu Barjaktarević (kasnije Armenulić). Pre nego što je uzela mikrofon i stala pred publiku, slušala je tog mršavog dečka kako peva, pa je zatražila da narednu pesmu otpevaju u duetu. Bio je to presudan trenutak za Tomu.

U muzičkim krugovima brzo se pročulo da u Leskovcu peva "neki Toma" i da sve zna: narodne, zabavne, starogradske pesme, francuske šansone i italijanske kancone.

Ubrzo je otišao u tuzlanski hotel "Bristol" i tamo osvojio publiku koja je iz večeri u veče punila salu. Gosti hotela su ga voleli, ali je on želeo više. Sanjao je da komponuje i konačno je napravio pesmu "Anđela" za koju je bio ubeđen da je genijalna, ali kad je video da mu se orkestar smeje, shvatio je da još nije kompozitor.

Toma je u to doba menjao kafane: pevao je u novosadskom "Putniku", beogradskoj "Topčiderskoj noći" i na Svetom Stefanu.

Zdravkovićeva kafanska karijera nastavila se u hotelu "Park" u Nišu, odakle je prešao u beogradski "Gradski podrum" gde je tri godine, svake večeri, pevao od osam do četiri ujutro.

Oko mene mali milion zvezda, svako ima svoju ploču, šou na televiziji, svoj prostor u medijima... a ja sam trunuo noćima u podrumu. Nije me zadovoljavalo to što su me svi hvalili. Hteo sam gore na vrh, na mesto koje mi je, to sam osećao, i pripadalo - pričao je Toma.

Nastupajući pred probranom publikom, Toma je do savršenstva izgradio svoju kafansku reputaciju. Obrad Jovović, šef "Jugotonovog" predstavništva u Beogradu, ponudio mu je da snimi ploču. Bez velike nade, odneo je Jovoviću demo-snimke pesama "Ciganka", "Marta", "Nikad neću da te zaboravim" i "Anđela", a ovaj je Iliji Geniću poverio da uradi aranžmane. Na veliko Tomino čuđenje, ploča je brzo objavljena. Singl je postao zlatan, što je Tomi otvorilo sva vrata. Prvi solistički koncert održao je u Domu sindikata 1982. Pet godina kasnije u istoj dvorani zaredom je održao čak 20 nastupa.

Tomi je pesma bila sve. Kada su mu lekari saopštili da više ne sme da peva, za njega je to značilo kraj života.

Ne mogu više da pevam, šta će mi život? - posvedočio je Tomin brat Novica, takođe pevač, koji je preminuo pre nekoliko meseci.

Toma je bio veliki boem i znao je da potroši sve pare koje ima. U jednom trenutku bio je neverovatno bogat, a u drugom nije imao ni za hleb. Sve je potrošio na poroke, a sirotinji je do samog kraja života pomagao. Jer, veliki Toma nikada nije zaboravio kako je to jesti ostatke tuđe hrane koje nađe na ulici ili spavati na klupi u parku i na železničkoj stanici.

Svoj poslednji nastup održao je 10. septembra 1991. u Podgorici, da bi nakon višegodišnjeg godina lečenja i borbe sa karcinomom prostate, preminuo na VMA, 30. septembra 1991. godine.

Tomina četvrta supruga Gordana u jednom od intervjua istakla je da je njen suprug živeo punim životom, bez obzira na tešku bolest.

Nikada nije mogao da zamisli sebe da bude hendikepiran. Govorio je - ako treba da ostanem bez nekog organa, neću da živim. Hoću da živim ovako kako želim, pa makar to bilo godinu ili dve. Da nije nastavio da pije, možda bi živeo još. Ali i udes koji je imao s autobusom dodatno je doprineo svemu. Tada su mu izvađeni bubrezi. Trebalo je da ide na dijalizu i sve se poremetilo. Jako je voleo da živi. I nije do zadnjeg dana verovao da će umreti. Poslednjih nekoliko dana pre nego što će umreti, govorio mi je: "Molim te, ako mi se nešto desi, uzmi dete i idi odavde". Te godine kada smo se vratili ovde, mislim da je živeo punim životom, bez obzira na njegovu bolest. Deset godina je bio potpuno zdrav - ispričala je Gordana.

Tomini brojni hitovi nosili su nazive po ženskim imenima. Neke od ovih pesama posvećene su damama sa javne scene. Pesmu "Danka" posvetio je spikerki Danki Novović.

Seo je za klavir i Novici otpevao pesmu koja je zaista fantastična. U početku sam imala gard prema tome. Poslao mi je i buket od sto karanfila, koje sam besno razdelila komšijama. Bila sam ljuta, nisam htela da govorim s njim. Kasnije sam shvatila da je malo žena kojima je, s toliko emocija, otpevana tako lepa pesma. Verovatno je Toma, ne verovatno, nego sigurno, mene voleo. Bio je možda malo zaljubljen, a to je bila njegova inspiracija. Na jednom dočeku Nove godine, kada je zapevao tu pesmu, prišla sam mu, izljubila ga i zagrlila. Bio je srećan kao dete - ispričala je Danka u jednom starom intervjuu.

Pesmu "Ej, Branka, Branka" za njega je napisao Miša Marković, koji je inspiraciju našao u Branki Sovrlić.

Pesma "Za Ljiljanu" posvećena je glumici Ljiljani Blagojević koju je upoznao na snimanju serije "Doktorka na selu" 1982, a za koju je Toma radio muziku. U jednoj od epizoda čak je i glumio muzičara.

Toma je umeo da piše pesme i za tuđe ljubavi. Tako je supruga Tominog brata Novice Jelena dobila od devera hit "O, gde si Jelena".

Novica i ja smo se u to vreme zabavljali. Te večeri smo se posvađali, jer nisam htela da idem negde s njim. Otišao je u kafanu i dobro se napio s Tomom. Tada je moj dever napisao pesmu, a kao što sve velike stvari veliki ljudi ostavljaju na salveti i moja pesma je, igrom slučaja, nastala baš na njoj - objasnila je ona.

Iako se njeno ime ne spominje, malo ko zna da je Toma pesmu "O, Ciganko moja" posvetio koleginici Esmi Redžepovoj, koja je stalno isticala da je na to ponosna. Pesmu "Ciganka" posvetio je Ruški, koja ga je odbila i udala se za Italijana.

Autor: Pink.rs