Prisetila se zajedničkih trenutaka sa pokojnim kolegom.
Danas se održava komemoracija u čast proslavljenog glumca Vlaste Velisavljevića u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, a među prvima su pristigli glumci Voja Brajović, Marko Janketić, Branka Petrić, kao i glumčeva udovica Nada, koja je mnoge iznenadila kad se pojavila u crvenoj trenerci.
Foto: Pink.rs
Nada je sve vreme bila u suzama, a tugu i bol za Vlastom nije mogla da sakrije. Poznati glumci, među kojima su Voja Brajović, Branka Petrić, Milan Lane Gutović svojim govoirma uspeli su da naježe sve prisutne na komemoraciji.
Foto: Pink.rs/P. Radosavljević
- Dan je bio sunčan, dolazimo na Novo groblje da te ispratimo. Na momenat zaboravljamo zašto smo tu, komentarisali smo da si nam to sunce ti poklonio, dragi Vlasto. Sećam se čuvenog gostovanja u Iraku 1978. godine. Nažalost, nemamo nijednu fotografiju kao dokaz da smo gostovali tamo i obišli sva naša gradilišta. Vodili smo računa koju smo vodu pili i šta smo jeli. Odjednom tebe nema, pojavljuješ se i kažeš: ''Bio sam na ručku u nekoj njihovoj ćevapdžinici''. Svi smo se zabrinuli, a ti si uz osmeh rekao da će sve biti u redu. U tvom osmehu ima toliko sačuvano dobrote i ljubavi. Mislim da si ti svojim životom uspostavio svoju knjigu rekorda u koju bi mali broj mogao da se upiše ili gotovo niko. Tvoje godine, tvoja svežina, energija i kolegijalnost do poslednjeg treutka... Uvek si uzvraćao pravom merom na sve šale - rekla je Branka u svom govoru između ostalog.
Podsetimo, poznati srpski glumac Vlasta Velisavljević preminuo je od posledica korona virusa u 95. godini 24. marta ove godine, a sahranjen je 27. marta u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu.
Vlasta Velisavljević rođen je 28. jula 1926. u Beogradu. Kao glumac je prvi put nastupio sa dvanaest godina (1937) u „Rodinom pozorištu“ Gite Predić, ćerke Branislava Nušića, koje se nalazilo na mestu gde se danas nalazi JDP (Scena „Kod Manježa“) u predstavi Put oko sveta.Godine 1943. uhapšen je i deportovan u koncentracioni logor Dortmund Herde u Nemačkoj odakle je uspeo da pobegne 1944. i, preko NDH, dođe do Beograda u kome je dočekao oslobođenje. Po završetku rata, pokušao je da prebegne u SAD ali je uhapšen i nakratko bio zatvoren na Adi Ciganliji.
Pozorišnu akademiju u Beogradu upisuje 1948. godine u prvoj generaciji studenata (klasa Mate Miloševića) zajedno sa Oliverom Đorđević (Marković), Vlastimirom Đuzom Stojiljkovićem, Olgicom Stanisavljević, Majom Belović, Predragom Pepijem Lakovićem, Bosiljkom Boci, Danicom Aćimac, Miodragom Debom Popovićem i Mihajlom Viktorovićem. Već tokom studija, 1950. godine, počinje da nastupa na sceni Jugoslovenskog dramskog pozorišta.
Godine 1969. dobio je ponudu Bojana Stupice da uđe u ansambl Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Prvu ulogu ostvario je u predstavi Kad su cvetale tikve. Od 1971. do 2014. godine igrao je u najdugovečnijoj predstavi, Fejdoovoj Bubi u uhu u režiji Ljubiše Ristića koja je imala više od 1.600 izvođenja. Bio je omiljen među kolegama i sarađiao sa najzačajnijim pozorišnim rediteljima. Poslednju premijeru je imao 2016. godine u Šekspirovom Hamletu koji je režirao Aleksandar Popovski a poslednji put je stao na scenu 12. februara 2020. godine kada je odigrao Molijerovog Uobraženog bolesnika u režiji Jagoša Markovića. U JDP-u je ostao do penzije 1993. godine.
Autor: P. R. ; M.K.
