Popularni pevač narodne muzike Džej Ramadanovski odrastao je u samom centru Beograda. Detinjstvo je proveo na dorćolskim ulicama, a komšije su ga opisale kao večitog boema i veseljaka.

- Džej je pravi Dorćolac, znam ga od malih nogu. To staro društvo se okupljalo u jednoj kafani koja je davnih dana zatvorena. Njega su svi poznavali, uvek se pojavljivao i svirao tarabuku. Tada je još tinejdžer bio, a uvek je bio veseo i ljudi su ga voleli. Nikad nije bio stipsa, voleo je da daje i da časti ljude, kad ima, delio je sa svima. Ovde je išao u osnovnu školu, jedno vreme je bio u popravnom domu, a kad je izašao zaposlio se u farbari. Sedam dana je radio i dao otkaz, tad nam je govorio: „Ja uđem garav, a izađem sav crven od farbe” - prisetio se njegov komšija Dušan u razgovori sa novinarima, a štošta je imao da kaže i direktor škole "Braća Baruh".

- Džej je išao kod nas u školu, učiteljica mu je bila Danica Pekić. Ona ga je na ulici našla uplakanog i dovela ga da uči školu. Govorio je da mu je ona kao majka i da nije bilo nje nikad ne bi izašao na pravi put. Kupila mu je knjige, odeću i brinula o njemu. Bio je na jednoj proslavi škole, pa je o Danici kroz suze pričao, mnogo ju je voleo - ispričao je Dragomir Ivanović.

Iako je u mladosti bio problematičan i odrastao u teškim uslovima, jedan od starosedelaca Dorćola istakao je da je Džej uprkos svemu "postao čovek".

- Džej je odrastao na ovim ulicama. Jedno vreme je šibicario, krao i bio problematičan, mnogo je pio. Uprkos tome je svima bio drag, ali pričalo se da je pošao pogrešnim putem i da će sve da izgubi. Međutim, to ipak nije tako. Svaka mu čast, čak je i stan kupio i obezbedio se, postao je pravi čovek. Živeo je tu u barakama odakle su ih proterali, pa sve porušili kako bi se sad nešto gradilo. Priča se sad da stan ovde prodaje, ali mi ga često srećemo u kafanici na uglu.

Autor: D.T.