Sloboda Mićalović nije skrivala suze, a Kubura je imao samo reči hvale za kolegu.
Danas, godinu dana od smrti Marinka Madžgalja, održan je pomen na groblju na kom je glumac sahranjen, gde su se okupile mnoge njegove kolege, a Aleksandar Srećković Kubura bio je jedan od retkih koji su smogli snage da progovore o kolegi koji preminuo u 37. godini života.
- On je, pre svega, čuvao svoj život privatni, kao što svi mi radimo, cenio je i voleo svoj posao. Uvek se držao toga da je njegov posao ono što on radi i što je javno. Nije on bio stidljiv, on je čovek samo imao odnos prema svom poslu i prema svom životu i to su bile dve različite stvari - rekao je glumac.
I najbolji Marinkov prijatelj Savo Franović, s kojim je držao ugostiteljski objekat, pričao je o njemu.
- Živeli smo zajedno dve godine, okumili smo se, krstio sam mu dete. Nisam imao boljeg prijatelja i mislim da neću imati boljeg prijatelja - rekao je Savo.
On je otkrio i da se pokojni glumac dobro nosio sa svojom slavom, koja ga nije promenila.
- Jako dobro je podnosio slavu. Nije se menjao prema okruženju, ali kako je postao poznatiji, počeli su da ga prepoznaju na ulici, pa su možda ljudi mislili da se promenio. Ne, on se nijednog momenta nije promenio - ispričao je Franović.
Na groblju je, između ostalih, bila i Sloboda Mićalović, koja nije skrivala suze, a Kubura je imao još reči hvale za Marinka.
- On se na isti način bavio svime, a to je sa punim srcem, sa mnogo energije i sa beskrajno mnogo talenta. Tako je radio i svoju muzičku i glumačku karijeru. On je bio talentovan za sve žanrove - mogao je da peva i svira to što je pevao i svirao, ali je mogao da peva i svira i mnogo ozbiljnije stvari. Ono što je bila i njegova suština i po čemu ga pamte je to što je bio čovek sa beskrajnom energijom, sa beskrajnom dobrotom i sa ogromnim talentom, multitalentovan, što nije tako česta stvar. U svojoj generaciji, a i mnogo šire, on je najtalentovaniji umetnik - rekao je glumac u emisiji "EKSKLUZIVno".
Autor: V. T.