Sve ono o čemu je ćutao, žestoki momak sa beogradskog asfalta ispričao je u ekskluzivnom intervjuu za Pink.rs. Prvi deo intervjua pročitajte klikom OVDE.

I žena ti je bolesna?

- Razbolela se i ona i izgubila silne kilograme. Našli su joj neki tumorčić  jer ona je naglo izgubila kilograme dok sam bio na Farmi zato što ona mene oseća. On je osetljiva kao srna, to su posledice. I meni je žalije nje. Mene mi uopšte nije žao. Nek crknem, idem na robiju, nije bitno.

Zašto si ponovo u bolnici?   

- U bolnici sam jer mi je imunitet strašno pao. Previše sam radio na Farmi i iscrpljivao sam se do poslednje kapi snage. Stalno sam bio u stresu i mnogo se iscrpeo. Kičma mi je pukla. Tri, četiri puta sam pao. U jednom sam se i povredio. A onda malo i srce i ti kapilari u glavi od pređašnjih povreda i ranjavanja. Zato su mi radili intervenciju u glavi. I onda nisam mogao da legnem i da se smirim dok se sve to ne sredi. Pozvali me neki ljudi da im nešto pokažem na treningu, tu sam se napeo i na kraju prokrvario u uvetu. Onda u majici i šortsu sat i po čistio sneg ispred zgrade u Kraljevu. Posle toga sam osetio snažne bolove i oduzimanje u nogama. Svašta sam popio, ali mi je bilo sve gore. Odem kod lekara, kaže išijadikus uklješten. To je bilo već povređeno u jednom ranjavanju u kičmu, samo se sad upalilo. Na sve su mi još i loši rezultati analize krvi.  Lekari su za to da mi se sad taj nerv vrati jer sad praktično ne mogu da hodam bez štapa ili štaka, a neću da glumim tu nešto da misle da sam se naprasno razboleo zato što moram da idem u zatvor. Poenta je što mi se ovo desilo nenadano.

Ne bežiš od zatvora?

- Ako se sad foliram, pa čekaj, zašto to nisam radio i prethodna dva puta? Meni je generalno zdravlje loše, a to što tako ne izgledam, to je moj karakter. Rekao sam  mojoj ženi da nemam nju i Cocu, i da im nisam potreban ta tri meseca, koliko bi trebalo da mi odlože poslednji put da bi ih u svakom smislu osigurao da mogu normalno da žive, moram neke stvari da postavim na svoje mesto. A pre svega zdravstveno nisam dobro. Ja sam motor u mom sistemu. Hranim 20 ljudi i držim jednu mašineriju običnih ljudi koji godinama zavise od mene. I onda ajde na robiju, tako bez nogu. Uđi u tu sobu i pojeo vuk magarca. Trpi bolovi i dođi za par godina. Pustili me svi niz vodu. Važno je da zadovoljimo javnost da je napokon nasilnik i narko diler osuđen jer, bože, ako odmah posle rijalitija ne odem na robiju propašće Srbija.

Možda si nekome ušao u teritoriju?

- Ne, nisam zato što ništa ne radim. Bavim se sekundarnim sirovinama i za ova četiri meseca na Farmi mi je posao propao. Izgubio sam i tu nešto malo novca jer je sa 16 dinara, cena gvožđa pala na šest dinara. Ne znam ni kako ću taj novac povratiti. Da nisam bio na Farmi imao bih kontrolu svega, uliva, priliva, dodataka i mogućnosti vađenja.

Kako provodiš vreme kad si s porodicom?

- Najviše ležim na krevetu s ćerkom i onda joj stavim 100 igračaka na mene i grizem je za guzu i nogice. Ona me čupa i viče „tata, tata, baba, mama“ i lupa mi šamarčiće. Satima mogu tako da ostanem s njom.  Moja Ivana je veoma skromna žena. Njoj je bitno samo da sam čist, opeglan i da je skuvano. Ona se zadoviljava kad odemo u Vrnjačku banju na ručak ili gledamo pastrmke negde. Najnormalniji život. Nju i Cocu, tako mi zovemo našu ćerku, ne bih menjao ni za kakve silikonuše, klubove, opijanje, kokain, iživljavanje... To više nikad ne bih radio. Mogao bih na tom krevetu s mojom ćerkom da provedem 100 godina i nikad mi to ne bi dosadilo.

Božić je vreme za praštanje. Da li i tad praštaš?

- Svaki dan praštam. Naljutim se ujutro, uveče im oprostim

Da li si spreman da oprostiš farmerima?

- Njima sam odavno oprostio. Pa oni su obični ljudi. I bili smo zatvoreni tamo. Ako sam mogao da oprostim čoveku koji je pucao u mene da me ubije, izranjavio me i napravio me bogaljem u jednu ruku, zašto ne bih mogao farmerima.

Hoćeš  i sa Tamarom da zakopaš ratne sekire?

- Nema šta s njom da zakopavam sekire. To su raznovrsna iskustva koja su bila na Farmi, prihvatio sam ih i idemo dalje. Imam svoju porodicu, prijatelje, biznis, obavezu da odležim kaznu, glavu izbušenu... Moram time da se bavim, a ne farmerima koje ću možda nekad negde sresti i sasvim normalno se pozdraviti, a možda i popiti piće.

Koja je tvoja božićna poruka čitaocima portala Pink.rs?

- Poželeo bih im ljubav, porodicu, uspeh i, pre svega, zdravlje. Tek sad shvatam koliko je ono važno. Da mi date i milion, ništa mi ne znači kad ne mogu da hodam, boli me glava, moram na operaciju... Zato bih za Božić svima poželeo da se nikad ne osećaju kao ja sada. A opet praštam i razumem. Takva mi je karma. Moram da je prihvatim i da se prilagodim.

Autor: S. Tasić