O Kristijanu Goluboviću su proteklih dana svakakve informacije dospele u javnost. One su išle od toga da od robije beži u bolnicu do toga da od žene beži na robiju. Svako malo, na Kristijanovom profilu na Fejsbuku našao bi se neki odgovor koji, neretko, nije bio pristojan. Pink.rs je zato pozvao Kristijana. Razgovor je potrajao mnogo duže od planiranog, a i tema je bila proširena.

Tvoji statusi na Fejsbuku su odjeknuli kao bomba u medijima ovih dana?

- Uglavnom objave koje su na mom profilu na Fejsbuku sređuje moj administrator koji je za to zadužen. Dobijam po nekoliko hiljada mejlova i nisam u mogućnosti da odgovorim. Nešto ja onako na brzinu, ono moje u afektu. Pa sve tako izmešano i izgleda da je administrator dva-tri puta pogrešno razumeo ono što ja kažem i stavio onako kako on misli. Ispalo je loše. To je dočekano na nož, na šta je on još malo dodao i ispalo je da je Kristijan najveći problem u ovoj zemlji.

Da li si stvarno najveći problem u zemlji?

- Evo, jutros mi je stiglo nekih desetak postova o čoveku koji je sa dve kile  i 900 grama heroina i pola kile paracetamola i kokaina došao sa Kosova pa ga uhvate. Za to on dobije pet ili šest godina robije, a na drugom sudu tri godine robije, ne znam po kojim sam ja kriterijumima osuđen i ko sam ja da dobijem 12 godina, što znači maksimalna kazna, za drogu koja nikad nije nađena kod mene. Na osnovu izjave jedne devojke koja je mojoj majci, praktično uvalila u ruku paket, 20 kilometara daleko od mene. Na osnovu njene izjave da je ona u crkvi preuzela drogu od nekog trećeg i odnela je mojoj majci u stan. To je neki vankosmički ili svemirski kriterijum po kojem sam osuđen. Moraćemo da izmislimo pravo koje će se zvati Kristjanovo pravo prema kojem će biti u redu da samo mene, u zemlji, zbog šamara jure 15 godina, osuđuju i vode u zatvor. U pritvoru me drže celu kaznu. Puštaju me na slobodu i posle sedam, osam godina, kad vide da to više nema nikakvog smisla, daju oslobađajuću presudu zbog zastarevanja dela. A ko vraća tih 14 godina plaćanja advokata, maltretiranja po sudovima, omalovažavanje kao nasilnika i iznuđivača po novinama... Tolika je šteta načinjena zbog jednog šamara udarenog u Čumićevom sokačetu. Imamo dva primera prema kojima sam ja poseban lik u ovoj zemlji i da za mene uvek važe drugi aršini kad je pravo u pitanju, ili bilo kakva pravda. Zašto to još ne mogu da otkrijem. Borim se 20 godina da shvatim da kad nekog upucam u noge, sa 17-18 godina, i vidi me 150 ljudi u kafiću i svi potvrde da sam to ja uradio, niko me ne pozove u stanicu milicije. Deset godina kasnije udarim šamar čoveku. Zbog toga me proganjaju 15 godina, razapnu me na krst i na kraju kažu: “Izvini, to je zastarelo”.

Kome si udario šamar i zašto?

- Teško krivično delo je šamar koji sam 1994. godine udario biznismenu Miloradu Majkiću u Čumićevom sokačetu. Uhapšen sam posle devet i po godina u Grčkoj. Došlo je 200 specijalaca u hotel. Stavili su i mrežu na bazen da ne skočim kroz prozor i ne pobegnem. Zamisli dokle je to išlo. Šta li im je to rečeno za mene? Mislio sam da je skrivena kamera. Ovo nije preuveličavanje nego  blaga forma. A udario sam mu šamar jer sam se našao uvređen nečim što je rekao. Spucala me sujeta, i eto. Da bi mi se osvetio, izmislio je da sam tada rekao da mora da mi plaća 10.000 maraka reket zbog uvrede. Došao je čovek na sud i rekao da mu nikad nisam ni tražio, ni uzeo novac i da neće da se pridruži krivičnom gonjenju. Za šamar koji sam mu udario nisam mogao da dobijem više od tri meseca, kao za minimalno nasilničko ponašanje. Osuđen sam prvo na godinu i po. Pa je sudija poginuo u saobraćajnoj nesreći. Drugi mi je onda dao godinu i četiri meseca. Kao traže od njega pošto sam ja Legijin prijatelj... Izgleda da sam se nekome jako zamerio iz te vlasti i da još plaćam taj ceh.

Kad si već pomenuo reketiranje, da li si se time bavio?

- Nikad u životu nisam izvršio krivično delo imovinske koristi u Srbiji, a prvi sam osuđen na Specijalnom sudu za iznudu i pokušaj iste. Pozvao sam nekog bivšeg policajca da mi vrati dug. On je pristao. Kad sam došao ispred kuće pozvao je policiju. Odmah se digla frka, Specijalni sud, vamo tamo... Razapeli su me i to pre stečajne mafije, putarske mafije, pre zemusnog klana i što je bilo na Specijalnom sudu i zbog čega je on nastao. Ne mogu da ti objasnim šta mi se dešavalo tokom tog suđenja. Eto, ja sam nekako istorijski čovek. Nikad nisam bio ultimat fajter, al’ sam morao da se borim u oktagonu u Srbiji. Prvi da oprobam Specijalni sud. Prvi da skočim sa 15 metara na beton, da se polomim kao stoka. Prvi da se zakačim, ali i izmirim s Arkanom. Znači, sve neke abnormalne stvari mi se dešavaju u životu i ta karma me valjda i dalje prati.

Da se ponovo rodiš, da li bi išao opet istim putem?

- Ne bih, nikad više. Pre bih pristao na čišćenje septičkih jama nego ovo. Jedino lepo bilo je bezbroj putovanja, mnogo stranih jezika, naroda, lepih destinacija, hiljade žena.

U kakvim si odnosima sa ženom? Odakle priča da ostavljaš i nju i dete?

- Izvučeno je iz konteksta. Kad počnu da me provociraju ja kažem ma j*** i vas. Ne treba mi niko i ništa. I onda izvuku to iz konteksta i kažu, eto monstrum, nije ga briga za ženu i decu nego gleda samo sebe. Diže ruke od svega, beži na robiju. A nije tako. Ja sam veliki borac. Poginuo bih za moju ženu i decu i samo najnormalnije gledam na život jer sam po prirodi veliki hedonista i volim da mi je na gajbi sve čisto i sređeno i markirano... I to mi se zamera.

Ko će biti s tobom večeras?

- Upravo je ovde moj sin Lazar kome je danas rođendan i njegov drug, a sin moje prijateljice. Neću moći da idem ispred crkve večeras da palim badnjak, kako nalažu običaji, nego ću ležati i čekati da me odvedu u zatvor ili ne znam šta da mi se desi u životu. Ne znam šta još može da mi se desi osim možda da Halajeva kometa rokne u ovu bolnicu i da završimo priču. Ni to me ne bi čudilo zato što sam ja totalno poseban tip.

A sutra?

- Na Božić će mi doći i doneti malo mrsnije hrane mada mi nije ni do hrane ni bilo čega.

A Ivana i Coka(ćerka Vera), neće doći?

- Shvati da je Ivana takva da, osim sa taksistom, neće ni sa kim da sedne u kola. Pošaljem joj prijatelja kojeg zna 20 godina da je dovede, ona kaže: „Ja to ne mogu. Ne mogu dva sata da provedem s nekim muškim čovekom.  Osećam se neprijatno“. Devojka je iz 16. veka. Ona ne shvata da neko može da izmisli da njeno i moje dete nije naše. Plače 20 dana i ja je ubeđujem da je to naše dete. Kako da joj objasnim da je neko trudan sa mnom a nismo se ni pr*ali. Pa jel' jesi, pa jel' nisi... S njom sedim pet dana, a negde objave da Kristijan voli Balerinu i da ostavlja ženu. A ja sve vreme s njom. Telefon van kuće i nemam komunikaciju ni sa kim. Kako sam mogao to da kažem, ne znam. Al' žena je toliko normalna i jednostavna, toliko usmerena na običan život, da kad se tako nešto desi, ona umre 20 puta. Prvo je srce strefi, pa ovo i ono... A ono krene salva. I onda ona, da izviniš, dobije rak.

Drugi deo ekskluzivnog intervjua pročitajte sutra na Pink.rs.

Autor: S. Tasić