Popularni glumac Milan Vasić spada u plejadu pobožnih muškaraca sa javne scene koji vodi računa o običajima i tradiciji. On Badnje veče i Božić slavi u duhu tradicije i onako kako su to činili njegovi preci, a samo za portal Pink.rs ističe koliko je ovaj dan za njega značajan. Nekada je proslavljao u svom rodnom gradu na Kosovu i Metohiji, a trude se da iste običaje primenjuju i u Vranju.

- Badnje veče je meni najlepši dan u godini, definitivno. Ne postoji događaj koji to može da mi sruši, ni rođendan, ni nove godine, ništa. To mi je najčistiji dan u godini. Ja sam ga na Kosovu prelepo slavio i sad su se mama i tata potrudili da to i ovde približimo kod babe i dede. Tu su moje sestre, baba, deda, deda mama i tata. Idemo za badnjak, prvo ide deda sa badnjakom, ali malim, osušenim. Deda govori kao kvočka, pa svi idemo do vatre, bacimo to u vatru. Najlepše nam je kad sednemo na sofri, ne znam koliko ljudi zna za to. Mali stočić, nizak. Pošto to više nemamo u Vranju, na tepih stavimo caršaf. Trudimo se da nema mnogo hrane. Živim za pasulj, pitu, rakiju i pogaču sa parom. Pita sa kupusom i zeljem, bundeva ima i neka vrsta ribe. Ja ću se truditi da ta tradicija ostane do kraja mog života. Mi se još uvek trudimo da često budemo na okupu - kaže Milan.

Popularni glumac nam je otkrio da li ga hvata nostalgija kada se priseti nekih momenata koji su nastali u njegovom detinjstvu, za vreme praznika.

Vreme ne može da se vrati sve i da bih voleo. Nostalgija te vraća u nešto lepo, a može i da te spusti. Moje detinjstvo ne bih menjao ni za šta na svetu. Nijedno dete nema takvo detinjstvo kao što sam ja imao. Nas roditelji nisu ućutkavali telefonima, u moje vreme nisi mogao da me uteraš u kuću, a sad decu ne mozeš da isteraš uz kuće. Mi smo bili fizički aktivni, deca su bila zdravija. Retko sam slušao da u to vreme deca boluju od nečeg. Zdraviji je život bio, ali dobro, ja volim da gledam napred. Ja sam sa Kosova i nikad necu biti Beograđanin, neće ni moja deca - zaključio je Milan.

Autor: K. Ristić