Kad me je udario autobus, odmah sam se setila milion rečenica koje nisam izgovorila - rekla je Dea koja je svima ostavila jasnu poruku.
Jedna od omiljenih voditeljki televizije Pink Dea Đurđević se pred sam kraj godine vratila na male ekrane i samim tim vratila osmeh na lica milionskom auditorijumu koji je navikao da se svakog jutra budi uz informativnu emisiju ,,Novo jutro".
Hrabra voditeljka je naoružana osmehom, harizmom i pozitivnom energijom pobedila smrt, a u nekoliko navrata je govorila o izazovima i komplikacijama sa kojima se susretala od onog trenutka kada ju je udario autobus i otkinuo joj ruku.
Foto: Pink.rs/I. Petrović
Dea je posle mnogobrojnih operacija, problema prilikom oporavka i činjenice da se nakon tragične nesreće ponovo rodila gde je iznova učila da hoda, razmišlja i izbori se da ostane živa, pronašla iskru sreće u dragim ljudima koji su je podržali i stali uz nju. Međutim, ona je ovoga puta u emotivnoj novogodišnjoj ispovesti za naš portal Pink.rs progovorila o tome kakvu je pouku izvukla iz svega što joj se dogodilo, u koga se razočarala, pa iskoristila priliku da osvesti široku masu o vrednosti življenja i koliko je bitno da u svim sferama života motivišemo jedni druge.
Kakvu si pouku izvukla iz svega što ti se desilo?
Mnogo pouka. Prvo, nervirala sam se za najgluplje stvari na svetu i to sebi ne mogu da oprostim. Drugo, povukla sam crtu što se tiče nekih ljudi. Nisam ih precrtala, ali sam ih samo otpustila. Treće, da je najvažnije da smo živi i zdravi. To je ono kad stari ljudi kažu:,,Samo nek' si živ i zdrav". I ti kažeš: ,,Pa, naravno da sam živ i zdrav". Ti uzimaš apriori to da si živ i zdrav. To je možda prva ta pouka, ne uzimajte do zdravo za gotovo! Prvi put kada sam uspela nekog da zagrlim je za mene bilo fenomenalno, pa onda kada sam pomerila prste na nogama. Pa, kad sam sama prvi put oprala zube! To su neverovatne stvari koje mi svaki dan radimo tako mehanički i ne mislimo o njima, tako da, ova godina mi je bila mač sa dve oštrice. Najtužija, u smislu najvećeg izazova, sebe videti bez ruke, polomljenu. Ja sam bila sa licem u lice sa smrću pet meseci. I pobedila sam! Drugo, sreća, zato što sam sve to pobedila, moglo je da me nema. Ja sam jedna u milion koja je to uspela da preživi. To realno ne mora da se ponovi. Želim više prijatelja u 2020. godini, mnogo zdravlja i mnogo love! Da se razumemo! (smeh).
Ti si trenutno jedna od najkomepentnijih osoba koja može da govori o vrednosti života. Kako gledaš na ljude koji olako padaju u depresiju ili su skloni nervozi zbog koje rizikuju da izgube zdravlje?
Kad pomisliš samo da si se iznervirao zato što si negde zakasnio ili zato što ti nešto nije uspelo? Daj bože da ti to bude jedini problem! Savet je da prvo reše stvari koje su rešive, jer to ti daje motivaciju da rešiš sledeću stvar. I, napravi problem da bi ga rešio. Često ljudi kukaju, kako da dignu kredit i kupe kola kad ne znaju kako će ga isplatiti. Uzmi kredit, pa se snađi da ga isplatiš. Radi na tome, radi na sebi i nema nervoze. Šta, iznerviralo te dete zato što je dobilo 3? Pa šta, sledeći put će dobiti 5! Zamisli da ti je dete u bolnici, da li bi ti bilo bitno da dobije 3 ili 5? Ne bi ti bilo važno uopšte. Tako da, samo pomislite da to nije najgore što je moglo da se desi, ja nisam pomislila da je ovo najgore što je moglo da mi se desi! Mogla sam da ostanem biljka, mogla sam da više nikad ne progovorim. Mogla sam da više ne hodam, jer sam imala lom kičme i karlice. Sad sedim na ovom krugu ovde, ovaj jastuk sa sobom nosim svuda. I nema tu depresije. Samo zamisli šta je moglo da bude gore od toga. Znači, dobro je! Nije toliko strašno! Ljudi su gubili mnogo više. Okej, izgubio si na poslu, sledeći put ćeš da dobiješ. Pa šta sad, to je život. Važno je da ne izgubiš osobu koja ti je važna. Kad nju izgubiš, šta onda? Šta ti onda preostaje? Znaš kako, ljudi koji stalno jure za novcem. Dođeš do 60. i ti si milioner, a okreneš se i ti nemaš ništa! Imaš milion lažnih prijatelja koji su tu zato što imaš novca, a nekog koga stvarno voliš, nemaš, zato što si jurio za novcem. Juriš za novcem, izgubiš zdravlje. Na šta ćeš da ga potrošiš? To ne može da se kupi parama. Šta se meni desilo? Helikopterom nisam mogla nigde, ne bih preživela. I šta sam mogla? Tad mi je bilo važno samo da ostanem živa. Tako da, nema potrebe da gubite nešto što je dragoceno, zato što ste izgubili neki sitan novac.
Foto: E-Stock/Ivan Dobričić
Imala si ogromnu podršku milionskog auditorijuma i to je jako lepo. Da li si od nekog gledalaca možda dobila neki poklon ili mali znak pažnje?
Toliko pisama! Toliko sam bila srećna, ja sam odgovarala i nadam se da im je to stiglo. TO su iz Nemačke, Australije i sve stariji ljudi koji su navikli da pišu. Dobila sam od neke male devojčice, devojčica je iz Obrenovca i ako ovo gledaju roditelji neka mi se jave, molim vas! Volela bih da je vidim, ja imam poklon za nju! Postoji jedan crtež i jedan divan sastav što mi je napisala. Navijači koji su mi slali cveće, navijači Crvene zvezde su mi slali crveno belo cveće da mi stalno miriše u bolnici pošto sam ja bila sama u sterilnoj sobi i niko nije mogao da ulazi. I navijači Partizana su se javljali! Ja sam veliki ljubitelj fudbala i košarke. To me je dizalo, to mi je davalo motivaciju! Ja prva dva meseca nisam imala telefon, ali Mladen i moja mama su mi sve prenosili. Znam ko me je sve pozdravljao, tu su bili i prijatelji s fakulteta. Od njih sam isto dobijala pisma, sve to čuvam! To su takve rečenice, da su neverovatne i stvarno osetiš tu energiju! Ne daj Bože da dođu u situaciju da to osete, ali to je čudo! Kao što ja motivišem neke klince, tako su mene svi motivisali. Vrediš, treba da živiš.
Pomenula si da si se razočarala u neke ljude. Šta te je to pogodilo?
Pogodilo me to što su prosto nestali. Ja razumem da se neko uplaši, ali ne razumem da nestaneš. ja to ne bih mogla, posebno od onog koga volim. To su moji sada već bivši prijatelji. Ja veoma lako podvučem crtu. Ja imam visok prag tolerancije, ali kada presečem, to je to. I sreća pa je tih ljudi malo i bila sam srećna što je tako, a što sam toliko ljudi upoznala za koje nisam mogla ni da pomislim da će mi biti prijatelji. Oni su jednostavno bili tu da me pitaju kako sam ili da mi pošalju poruku koja će me nasmejati ili video klip. To su mi bile značajne stvari.
Da li si ikada testirala prijatelje?
Nisam, ali ovo je nenameran test bio.
Šta želiš sebi za Novu godinu?
Da popravim zdravstveno stanje, da 2020. godina bude berićetnija. Da se popravi bezbednost saobraćaja, tu se uključiš kad ti se nešto desi, ali bolje ikad nego nikad. I da napokon budem srećna potpuno i rasterećena, ovo je teg. Želim da u 2020. tu bude moja drugarica, da mi pruži dosta sreće, putovanja, da se otvore neki novi izazovi koji će biti lepši.
Igramo li košarku u narednoj godini?
Igramo, izazivam te jedan na jedan! Samo da mi još malo proradi ruka, obećaj da ćemo igrati (smeh)
Za sam kraj ove iskrene i potresne ispovesti Dea je imala jednu veoma važnu poruku za čitaoce našeg portala Pink.rs, a koje će zasigurno inspirisati mnoge da u 2020. budu borbeni, pametniji, istrajniji i ono najvažnije - da postanu bolji ljudi.
Moram da kažem da portal Pink.rs ima najtačnije informacije! I ako o meni pročitate nešto, proverite na Pink.rs. Kao recimo za prsten, gluposti. Da se družite, da uživate, da se smejete, šalite, život je neponovljiv! Može da nestane u sekundi! I pripazite šta govorite ljudima! Kad me je udario autobus, odmah sam se setila milion rečenica koje nisam izgovorila. Izgovorite sve što imate, pogotovo lepe stvari, jer jednog dana može biti kasno. I uživajte, smejte se, jedan je život.
Autor: K.R.
