AKTUELNO

Bila je simbol srpskog naroda, a sve generacije je obožavaju

Prošlo je tačno 18. godina otkako nas je, na današnji dan, napustila jedna od naših najvećih glumica, legendarna Radmila Savićević. Svojim vanserijskim talentom i neprolaznim ulogama, koje je samo ona mogla da igra, ostavila je neizbrisiv trag u umetničkoj istoriji ovog podneblja, a svojim neposrednošću, duhovitošću, osmehom, energijom i prirodnošću osvajala bi svakog ko bi je upoznao.

Foto: Wikipedia.org/Miomir Magdevski

Radmila Savićević rođena je kao Radmila Milenković 8. februara 1926. godine u Kruševcu.

Krštena sam posle sedam godina jer nisu hteli da me prime u školu dok nisam bila krštena. To je bio uslov za to vreme. To je bilo strašno. Mog mlađeg brata i mene tata nije hteo da krsti, tada nismo razumeli zašto, valjda iz nekih svojih uverenja. Moj otac je čak zbog toga morao da ode i da ostavi moju majku sa troje dece bez igde ičega. Ali majke su uvek majke, izbore se do kraja. Mi smo imali jedno lepo, siromašno detinjstvo. Ono je bilo toplo, ljudski - prisetila se davne 1992. godine.

Prvi javni nastup imala je u osnovnoj školi, kao Baba Sara u istoimenoj recitaciji. Recitovanjem i glumom nastavila je da se bavi u Sokolskom pozorištu i u dramskoj sekciji „Abrašević“. Za vreme Drugog svetskog rata učestvuje u dobrotvornim priredbama za zarobljenike u nemačkim logorima.

Glumi u „Đidu“, prvoj održanoj pozorišnoj predstavi u oslobođenom Kruševcu 1945. godine, koju su izveli članovi amaterskog pozorišta i Druge proleterske divizije. Učesnik je velike radne akcije branja kukuruza u Vojvodini, gde lično organizuje i predvodi omladinsku grupu koja će iste godine kruševačkoj publici podariti drugu posleratnu predstavu „Misija mister Perkinsa u zemlji boljševika“.

Prvog aprila 1946. godine postaje stalni član Okružnog (gradskog) pozorišta u Kruševcu, osnovanog 29. marta iste godine. Prvog maja debituje u prvoj predstavi novoosnovanog pozorišta, „Roditeljski dom“ Valentina Katajeva, tumačeći lik Marije Martinove. Predstava je održana u adaptiranoj kafani „Kasina“. Za osam sezona, od 1946. do 1954. godine odigrala je skoro sedamdeset uloga u domaćem i stranom dramskom repertoaru. Angažman u Narodnom pozorištu u Nišu usledio je posle predstave „Kola mudrosti, dvoja ludosti“ Aleksandra Ostrovskog, ali ju je Komitet Partije vratio u rodni grad uz obrazloženje: „Zašto bi Rada zabavljala Nišlije kad može i naše.“

Godine 1955. postaje član Narodnog pozorišta u Nišu. Od 1955. do 1970. ostvaruje preko pedeset uloga u bogatom dramskom repertoaru niškog Narodnog pozorišta.

Foto: Printscreen YouTube/Serbian Sitcoms

Godine 1970. postaje član Beogradskog dramskog pozorišta – scena na Crvenom krstu, gde je dočekala starosnu penziju, u koju odlazi 1. aprila 1986. sa ukupnim radnim stažom od četrdeset godina. Poslednja pozorišna uloga pred odlazak u zvaničnu penziju jeste Vidosava Pajković u predstavi „Poltron“ u režiji Aleksandra Đorđevića po tekstu Siniše Pavića. Njena karijera nije se završila odlaskom u penziju. Doživela je i zlatni jubilej – pola veka na sceni.

Jednu od svojih najvećih uloga - Živku Popović u predstavi „Gospođa ministarka“, u Kruševcu je premijerno igrala dva puta, 1946. i 1948. u režiji Bore Mihailovića. U Nišu takođe u dva navrata, u režiji Aleksandra Ace Đorđevića i Dušana Rodića, posle čega se pisalo: „Pronađena je Gospođa ministarka.“ Zbog te uloge se 1969. godine našla na listi kandidata za narodnog poslanika. Premijerno je igra i u Šabačkom narodnom pozorištu u režiji Aleksandra Saše Glovackog i u Beogradskom dramskom u režiji Aleksandra Ognjanovića.

Dolaskom u Beograd, pored teatra osvaja i televiziju, film, radio i estradu. Prvu glavnu ulogu na televiziji dobija 1969. godine kao Živka Štrba u seriji „Samci“ Gordana Mihića. Vrlo brzo postaje omiljeno TV lice i stiče ogromnu popularnost. Ostvarila je niz antologijskih uloga - Majka Vuka u „Pozorištu u kući“, Violeta Kruška u „Kamiondžijama“, Šurdina baba Savka u „Vrućem vetru“, Baba Tomanija u seriji „Babino unuče“, Živadinka Žarka Šijaković u „Boljem životy“, Ristana Riska Golubović u „Srećnim ljudima“.

Foto: Printscreen YouTube/Serbian Sitcoms

Radmila je sreću u ljubavi pronašla kraj Božidara Bože Savićevića kojeg je upoznala na kruševačkom korzou. Kako govore njeni bližnji, supruga nikada nije zvala ni po imenu ni kao muža nego kao "moj čovek". U harmoničnom braku sa Božidarom Savićevićem dočekala je starost, sve dok ih Radmilina smrt nije rastavila. Umrla je 8. novembra 2001, a sahranjena je četiri dana nakon toga na Novom groblju u Beogradu, u Aleji zaslužnih građana.

Njen čovek, kako ga je zvala, poživeo je tek nešto više od godinu dana i umro je 25. januara 2003. godine.

Autor: N.V.

#Radmila Savićević

#glumica

#godišnjica

'