Na današnji dan, 1938. godine, rođen je jedan od najboljih novinara i voditelja sa ovih prostora - Milovan Ilić Minimaks. Osnovnu i srednju školu završio je u Kragujevcu. Nesvršeni je student beogradskog Pravnog fakulteta. Počeo je da radi u listu „Jež“, a 1960. je prešao u Radio Beograd. Postao je poznat kao voditelj radio programa „Minimaks“. Ovaj program se emitovao, na „Radio Beogradu“, sedamdesetih godina prošlog veka subotom pre podne od 8 do 12 sati. „Minimaks“ je bila jedna od prvih emisija u kojoj je bilo dosta zabavne muzike, a njegova krilatica iz najave emisije je bila „minimum govora maksimum muzike“. Bio je jedan od prvih nekonvencionalnih voditelja koji je pored klasične najave ubacivao viceve, doskočice i džinglove, a jedno vreme vodio je i emisije na televiziji Pink.

Popularni voditelj ima troje dece, a Vladimir Ilić, poznatiji kao Ila, nedavno je u jednom intervjuu govorio o svom ocu i izneo do sada nepoznate detalje.

- Ćaletu sam govorio da ima osobinu koja mu je ujedno i mana i vrlina - bio je dobar čovek. I eto, danas ga niko i ne spominje. Greota. On je pre svega bio novinar i humorista. Posle je počeo da radi emisije "Tup tup" i "Mini maks" - minimalno razgovora, maksimalno muzike. Tako je on i dobio nadimak Minimaks. E posle kreće da radi na televiziji sa emisijama "Minimaksovizija" i "Maksovizija". Inače malo ljudi zna da je njegova želja bila da bude sportski komentator.

O OČEVOJ BOLESTI

On se ovde šetao po svim bolnicama. Vodili smo ga sestra i ja. A u isto vreme mi je majka bila bolesna. Saznao sam sve o svim bolnicama u Beogradu. Ćale je bio jako bolestan, imao je cirozu jetre... Hepatitis. Trebalo je da se transplantacija jetre uradi ovde u Srbiji ali tadašnji ministar zdravlja, ne znam kako se zove, nije to dozvolio. Mi smo imali aparate za transplantaciju tada na VMA,a čovek koji bi to uradio je bio u Kliničkom centru. E sad da dovedete čoveka iz Kliničkog na VMA da to uradi, ili obrnuto, trebala je dozvola ministarstva ali ministar to nije dao. Onda je on čekao na operaciju u Italiji i eto... Jedina, ako mogu tako da kažem, dobra stvar u svemu tome je što su zajedno otišli na onaj svet. Majka je umrla u decembru 2004. a ćale u februaru 2005. Mnogo su se voleli... On nije znao da je ona umrla - ispričao je Vladimir.

O LAŽNIM PRIJATELJIMA

Niko kome je Minimaks pomogao nije posle pomogao njemu kad mu je bilo najteže. O tome govori podatak da sam, kada je mama umrla, dobio duplo više telegrama nego kada je ćale umro. Jer mama kada je umrla, tata bi video te telegrame da je izašao iz bolnice. Onda kad je tata umro ko je imao da vidi te telegrame... Svi su samo iščezli, a kuća nam je bila puna 24 sata dok je otac bio živ - kaže Vladimir.

O BIG LALETU

Big Laleta sam gledao kao drugog ćaleta. Kad nekog volim, volim ga, kad nekog mrzim, mrzim ga. On se nikad čovek nije javio. Naljutio se na mog ćaleta. A ćale ga je ovako vukao svuda, hteo da mu učini jer je imao tri sina a to mu je jedini posao bio. Ma ja sam Big Laleta hteo da prebijem al gde da bijem čoveka koji može otac da mi bude - rekao je Vladimir.

O ŠAMARU OD ARKANA

Ceca se kune da nije bilo tako. Ne verujem da bi to Arkan to uradio. Bio je šmeker. Ja mislim da nije to uradio - siguran je Vladimir.

Autor: Pink.rs