Aleksandar Marković, poznatiji kao Sandro, devedesetih je bio muzička zvezda sa "Prslook bendom", ali malo ko zna da je njegov životni put bio veoma težak. Sandra su snašle mnoge nedaće, od rata, preko smrti roditelja, bolesti, do razvoda i gubitka imovine, ali ga ništa od toga, kako kaže, nije slomilo.

Muzičar sa bratom Nikicom planira povratak na scenu. Obojica su se svojevremeno povukli sa estrade kako bi se posvetili lekarskom pozivu - Sandro je specijalista sportske medicine, dok je njegov brat psihijatar. Sandro ima dvoje dece, a kaže da je svoju suprugu mnogo voleo.

- Bivša supruga i ja smo se tri puta mirili. Mnogo sam je voleo. Prvi put kada smo se rastali, ja sam zgrešio, poslednji put ona. Imamo dvoje dece, sin se zove Alesandro (16), a ćerka Nikolina (14). Oni žive sa majkom u Novom Sadu, pa ne mogu da ih viđam svakoga dana. On trenira košarku, a ćerka tenis, divna su deca, super se slažemo - kaže Sandro.

Sandro predaje i u srednjoj medicinskoj školi, gde ga deca obožavaju, a priznaje da, iako je krenuo na specijalizaciju za psihijatriju, kao njegov brat, nije mogao da je završi zbog bolesti i para.

- Pre nekoliko godina sam radio u Padovi kao lekar za jednu agenciju. Imao sam neku imunološku bolest, pao sam u krevet, a pošto mi je snajka šef imunologije, povezala me je s nekim lekarom i rešili smo to. Imao sam žestoki pad imuniteta od preteranog rada. A posle, kada sam se razveo i izgubio stan, dobio sam i šećer. Imao sam simptome, mnogo sam pio vode, grčili su mi se mišići, smršao sam, imao sam 60 kilograma na visinu od 190 cm. Sada imam 85 kilograma. Redovno treniram, šetam, pazim na ishranu. Ne pijem alkohol, ali ni ranije nisam voleo da ga pijem. Volim sa svojom devojkom da popušim tompus, to nam je ritual. Dijabetes sam dobio i genetski, ali i zbog stresa. Najviše zbog razvoda i stana. - kaže Sandro i otkriva kako je izgubio stan:

- Pre dve godine, uzela mi ga je banka. Pre deset godina sam digao kredit u švajcarcima i, da bih ga plaćao, prodao sam stan u Novom Sadu, nisam mogao da ga plaćam. Rata mi je skočila sa 320 na 650 evra. Našao sam ljude koji su kupili stan i sada mi ga oni iznajmljuju. Živim u svom stanu kao podstanar! Trudim se da se ne opterećujem, nisam materijalista. Izgubio sam, zapravo, tri stana! Imao sam dva u Novom Sadu. Jedan veliki, jedan mali, i oba sam prodao. Manji sam prodao da bih živeo, jer sam navikao sa Prslook bendom da živim na malo višem nivou.

Gubitak roditelja Sandru je teško pao.

- On je ozračen 1999. godine, bio je komandant u Prokuplju i prva bomba je pala na njihovu kasarnu. Umro je od zračenja 2006. na mojim rukama. Došao sam na VMA jer sam tražio lekove za njegovu bolest. On je drugi čovek u svetu koji je imao takvu vrstu zračenja, akutni abdomen. Kada mi je doktorka to rekla, pitao sam koliko mu je ostalo. Ona mi je rekla „15 minuta“. Držao sam ga u rukama... Kako da ne dobijem šećer? Mami sam to rekao preko telefona. Ona je pre šest meseci umrla. Nikica mi kaže kako nisam dugo išao da posetim mamu u Nišu, četiri meseca, i ja odem da je vidim. Posle tri sata ona umre u fotelji, dok je gledala TV. Zaspala je, izdalo ju je srce. Sve mi se skupilo u četiri godine. Ona je trebalo da sklopi moju knjigu - kaže Sandro i otkriva šta će se naći u njegovoj knjizi:

- Počeo sam da je pišem kada sam se prvi put razboleo, ostao sam u Italiji i završio sam je. Moja ljubavna priča je tužna. O devojci Mirelli (sa dva l) iz Splita. Ja nju nisam doveo kada sam dolazio u Srbiju, jer šta će Hrvatica u to vreme ovde. Pisao sam joj pisma i rekao da sam našao drugu devojku, a lagao sam. Plačem i pišem pismo. Nakon nekoliko godina ona se udala za mog najboljeg druga. Niko je nije hteo u Splitu jer se zabavljala sa Srbinom, jedino ju je Marko hteo. Naravno, nije mi više drug.

Pričalo se da je Sandro pobegao kroz prozor jer je varao ženu, ali on je objasnio o čemu se tu radi.

- Nisam varao ženu, već tadašnju devojku. Jednu pevačicu sa drugom pevačicom. Onda je došao njen momak, pa sam pobegao kroz prozor - zaključio je on.

Autor: Pink.rs