Legendardni jugoslovenski pevač i prvi pevač grupe "Bijelo dugme" Željko Bebek osim bogate karijere može se pohvaliti isto takvim životom, koji je bio pun uspona i padova.

Sedamdesetčetvorogodišnji Željko svoj prvi uspeh u karijeri doživeo je 1972. izdavanjem prve singl ploče, a grupa "Bijelo dugme" se tada još uvek zvala "Jutro".

Pravi uspeh bio je, naravno, snimanje ploče. Kada je izašla prva singl ploča '72. godine i naglo postala hit na ovim prostorima koji razumeju jezik kojim pevam, taj je uspeh nama otvorio vidike, dodao našim ambicijama puno toga, sve što smo nekad sanjali tad smo bili u prilici pretvoriti u ozbiljan pristup. Tu se onda desila saradnja sa Jugotonom, prvi ugovor s grupom "Jutro", koja je kasnije samo morala promeniti ime u "Bijelo dugme" jer je prvi uspeh tog benda bila naša pesma "Kad bih bio Bijelo dugme". Početak je to karijere koja se dogodila strelovito uspešno, nakon toga nije bilo povratka niti razloga da se razmišlja nešto promeniti - kaže Bebek.

Pre nego što je doživeo slavu pevač je istakao da je živeo teško, a sa zadovoljstvom se priseća svog prvog susreta sa gitarom, koja mu je, kako kaže "postala prijatelj".

Živeo sam u dosta teškim uslovima, nakon Drugog svetskog rata, roditelji mi nisu mogli priuštiti onoliko koliko su hteli, a ja sam probao biti skroman pa sam na određeni način ipak proveo lepo detinjstvo. U to vreme sam otkrio svoju privrženost muzici, imali smo neki radio u kući pa se mogla slušati muzika. Probao sam zbog toga naučiti svirati usnu harmoniku i osetiti muziku koju sam stvaraš. U osnovnoj školi sam naučio svirati i mandolinu te sam svirao u mandolinskom orkestru, a u istoj toj školi sam zamenio mandolinu gitarom i to je zapravo bio moj prvi susret s gitarom, i ostao je zauvek. Ona mi je postala prijatelj - dodaje pevač.

Iako je zavoleo muziku svim srcem, Bebek je slušajući roditelje, koji su ga savetovali da završi školu i pevanje drži po stani, upisao studije prava.

Moje opredeljenje za gitaru i pevanje u to adolescentsko vreme odredilo je moj životni put, bez obzira na to što ja slušao svoje roditelje pa sam završio gimnaziju i upisao pravo. Pripremao sam se za neki, da kažemo, ozbiljan život. Po oceni mog oca i majke ipak sam morao voditi računa da gitara i pevanje budu drugi izbor, da moram završiti školu i osigurati sebi život jer nije lako imati porodicu, a ne imati stalan i siguran izvor prihoda. Računali su da ću onda kad završim takav fakultet - lako naći posao u državnoj službi, dobiti stan. Međutim, vrlo sam ih rano izneverio u tome, iako jesam studirao i bio sam čak dobar student! Kod mene je ipak sve određivala želja za pevanjem, to da u muzici budem svojim glasom prisutan. Istina, osećao sam da imam određeni talenat i da ću morati puno raditi na tome, da ću morati pronaći vlastiti izraz, biti kao niko do tada - priseća se Željko.

Solo karijeru Željko započinje 1989. godine, hitom "Sinoć sam pola kafane popio", a potom i pesmom "Da je sreće bilo".

89. godine, na samom startu solo karijere počinjem sa "Sinoć sam pola kafane popio", "Da je sreće bilo", a kasnije i "Dabogda te voda odnijela", "Oprosti mi što te volim", "Što je meni ovo trebalo" i tako dalje. Moja solo karijera odlično počinje uzletom ovakvim pesmama. Ove pesme imaju i tu vremensku distancu pa danas možemo o njima pričati kao evergreenima. Potpuno su uporedive s onim što sam pevao u vrijeme "Bijelog dugmeta"- objašnjava Bebek.

A privatni deo života bio je podjednako uzbudljiv. Iza njega su dva braka, a treću sreću donela mu je njegova Ružica, žena koja je 34 godine mlađa od njega. Sa Ružicom je 2003. godine dobio sina Zvonimira, a dve godine kasnije ćerku Katarinu. Iz prethodnog braka sa bivšom suprugom Sandrom ima ćerku Bjanku, rođenu 2002. godine, a iz prvog braka sa bivšom suprugom Spomenkom ćerku Silviju.

Pink.rs