Učesnica "Zadruge 3" Milica Kemez je ove noći u emisiji ,,Pretres nedelje sa Milanom" smogla snage da po prvi put javno ispriča tešku životnu priču zbog koje su njeni cimeri plakali i u isto vreme ponosno gledali u nju i divili se njenoj hrabrosti da posle svega ostane prizemna, dobra, iskrena i dostojanstvena.

Posle priznanja da je fizički i psihički bila maltretirana dok je sa sestrom živela u hraniteljskoj porodici, Milica se osvrnula na svoj uspeh i ispričala kako je pošteno zaradila i zahvaljujući svom trudu otvorila frizerski salon.

Kad se sve završilo, postala sam emotivnija, ranjiva. Kad sam otvorila salon, ljudi su počeli da me prozivaju odakle mi pare. Kao, dali su mi mama ili tata. Uvek sam se trudila da izgledam dobro, volim da sam lepo obučena i sređena. Ne smatram da čoveku treba novac da bude lepo sređen. Nailazila sam na još veće osude zbog salona, zbog priča. Svaki dinar koji sam uložila u salon, uložila sam od svojih para. Ponosna sam na sebe. Tek tad kad sam otvorila salon, ljudi su počeli da me tapšu. Znam da niko nije verovao u mene i niko nije bio tu. Prosto, gledala sam da ovu priču upakujem da ne bude jako teška.

Pored svega što je prošla, Milica je ipak donela odluku da ne tuži ženu koja je zaslužna za svu patnju i bol koji je ona osetila, ali i što joj je nepravedno oduzeto detinjstvo.

Za mene je zlostavljanje sve ono što je ona nama radila. Oteti nekome detinjstvo, zabraniti mu... Oduzeti mu pravo da zna bilo šta o svom poreklu. Nemate podršku od strane Centra za socijalni rad je takođe zlostavljanje. To su bile takve batine, išla sam sa modricama na rukama od kaiša ili ne znam čega. Potisnula sam sve to, ali ne postoji razlog za tako nešto. Ne znam šta dete od pet godina treba da uradi da bi tako bilo zlostavljano. Ja sam u školi kad smo se slikali stavljala ruke na lice da se ne bi videlo. Svi su to znali. Ona i dalje živi u Beloj Crkvi.

Detaljno o ovoj potesnoj životnoj priči pogledajte u nastavku.

K.Ristić