IZ DNEVNIKA VOJINA ĆETKOVIĆA

27.6.1990., 9.15 -  Fakultet dramskih umetnosti, uži izbor, čas baleta... U crnoj majici sa moje desne strane momak crnačke "mikrofon" frizure kaže: "Da li si nekada bio sa balerinom? Kad rade špagu svašta mi pada na pamet". 28.9.1994., 10.00 -  Salon Jugoslovenskog dramskog pozorišta, utrčava, u ruci mu ključ, kaže: "Tvoj ortak igra glavnu ulogu i dobili smo garderobu." (U toj su garderobi nastala mnoga kapitalna dela, ne samo iz oblasti pozorišta i umetnosti...) 24.6.1996., 23.50 -  "Bio sam sa balerinom, nisam uspeo da napravim špagu. Ali, znaš li šta sam uradio... i baš sam te se setio kad si me onomad pitao..." Kažeš: "Pa to je bio veličanstven trenutak, čim si se mene setio". 28.1.1999. -  Rodio mu se Gavrilo, bolnica GAK, 23 i valjda 45. Vrištimo ispod prozora, izlazi medicinska sestra: - Ko ste vi? - Ja sam otac, kaže. - Ja sam kum, kažem... - Otac napred, kume, marš napolje! Tad su mu pokazali neku ženu i neko dete. Kaže: "Ovo je možda, moje dete, a ovo sigurno nije moja žena"... Krstili smo Gavrila iste godine. 27.5.2017, 14.30 -  Bašta "Manježa". Kaže: "Odbio sam film i seriju da bih igrao Hamleta. To nije dilema, to sam odlučio, ali ne znam da li ja to mogu da odigram?". Kažem: "Pa, malo treniraj, smanji pušenje, probaj da spavaš i uzimaj što više tečnosti". "Ne zajebavaj, ozbiljno te pitam", kaže... "Pa ti si odlučio, ti si Hamlet", kažem. 25.12.2017, 22.30 -  Zadimljeni kafe "Krojač". Kaže: "Bole me pluća." Kažem: "Idemo u Urgentni, da ih snimimo". Kaže: "Ne mogu sad, idemo posle Nove godine." "Obećavaš?", kažem... 7.1.2018, 12.15 "Nije dobro, kume." Kažem: "Kako?" "Imam rak"... 25.6.2018, 20.05 Jugoslovensko dramsko, garderoba 109... Krećem na scenu crn kao Otelo, kažem: "Vidimo se, kume". 7.11.2018. 21.19 "Kume, imam generalnu u 10... pojma nemam... šta da radim?" Kažeš: "Rekao sam ti da ćeš biti sam." Kažem: "Ha, hvala ti"... Vidimo se, Kume.