Dragan Kojić Keba mogao je da predoseti mnoge događaje u svom životu zahvaljujući, kako kaže, svojoj izraženoj intuciji i "znakovima pored puta".

Jednom prilikom doživeo je neobjašnjivo iskustvo u 25. godini dok je stajao ispred kuće koja se gradila u Klupcima.

Stajao sam između dve stare kuće, zaleđen. Tih pet minuta nisam bio tu gde sam, a ne umem da opišem gde sam zapravo bio. Na gradilištu je bio samo jedan radnik, kog sam kasnije pitao da li je čuo isto što i ja. Gledao me je zbunjeno i pitao šta sam uopšte čuo... Tu grmljavinu i moje nepostojanje u trenutku ne mogu da objasnim. Prepoznao sam ih u mnogim drugim stvarima kasnije. Jedno vreme sam se bavio i astrologijom, ali to više ne radim. Kad god bih osetio da prelazim neku granicu u spoznavanju stvari, popio bih dve ljute i presekao to. Nikada nisam želeo da budem toliko jak i da zadirem toliko u budućnost. Mogu da naslutim i šta će se drugima desiti, a dešavalo mi se da mi i ljudi u okruženju kažu kako osećaju tu neku moju auru. Siguran sam da se uvek oko mene dešava nešto lepo. To postoji u mojim porama, u mojoj koži. A parfem kože najlepše miriše i oseća se. Taj miris govori sve - rekao je Keba.

Slušajući svoju intuiciju, Keba je odabrao i svoj prvi hit, koji smatra početkom karijere, "Postao sam drug samoće", snimljen 1988. godine, za koju je zahvalan pokojnom bratu.

Za tu prvu pesmu najviše sam zahvalan mom bratu od strica Saši, koji, nažalost, više nije živ. Poginuo je u saobraćajci kada mu je bilo 27 godina na mestu gde nikad niko pre njega nije poginuo. A voleo je da peva i snimio je čak jedan album, a mene je, kao šest godina mlađi brat, kopirao u svemu što se gitare tiče. I ne što mi je bio brat, i što ga više nema, ali Saša je bio toliko divan da njega nisi mogao da ne voliš. Duša od čoveka. Njegov gubitak veoma teško mi je pao. Nakon što se sve desilo, shvatio sam po najobičnijim signalima koje sam osetio pred njegovo stradanje da je to moralo da se desi, ali nisam mogao da pretpostavim da se loš osećaj odnosi na njega. Kasnije sam napisao i snimio pesmu "Moj brate", koju sam mu posvetio - rekao je Keba i nastavio.

Dakle, on je jednog dana pevušio stih refrena: "Nema sreće, otišla si i odnela sve". Saši su ponudili tu numeru, ali pošto mi se veoma dopala, ustupio mi je pesmu i ubrzo sam je snimio. U međuvremenu, otišao sam u Australiju na tri meseca, a pesma je ovde sama našla put do publike i postala veliki hit. Kad sam se vratio u zemlju, bio sam iznenađen njenim uspehom, ali mene niko nije prepoznavao. Dešavalo se da je zapevam u nekoj kafani, a da mi ljudi govore kako pevam identično kao onaj čija je to pesma. Dve-tri godine cela Jugoslavija je pevala to što sam snimio, a niko nije znao kako izgledam. Lep je to osećaj, ali mi je istovremeno bilo i teško - prisetio se Keba svojih muzičkih početaka.

PInk.rs