Na današnji dan, 20. oktobra 1944. godine, Beograd je oslobođen od nemačkih okupatora u Drugom svetskom ratu. Beogradska operacija bila je jedna od najkrupnijih i najvažnijih bitaka u Drugom svetskom ratu na našem prostoru.
Borbe za oslobođenje Beograda, 14 - 20. oktobra 1944. predstavljaju najdramatičnije događaje u bogatoj ratnoj istoriji glavnog grada.Pre 80 godina, 20. oktobra, glavni grad oslobođen je nemačke okupacije u Drugom svetskom ratu. U borbama za Beograd život je položilo 1 000 crvenoarmejaca i 3 000 naših boraca.
Beogradska operacija (ili Beogradska ofanziva) predstavlja jednu od najvećih i najznačajnijih bitaka na Balkanu u Drugom svetskom ratu. Operacija je trajala od 12. do 20. oktobra 1944. godine i predstavljala je deo opsežnog operativnog plana Trećeg ukrajinskog fronta Crvene armije i NOVJ, nadovezujući se bez zastoja na operacije u istočnoj Srbiji i nastavljajući se gonjenjem neprijatelja kroz Srem.
Združene jedinice NOVJ i Crvene armije nanele su u toj operaciji nemačkoj armijskoj grupi „Srbija“ težak poraz, oslobodile su Beograd, glavni grad Jugoslavije i veliki deo Srbije. Beogradskom operacijom okončana je 1287 dana duga nemačka okupacija glavnog grada Jugoslavije.
Beograd je po oslobođenju postao vojni, politički i administrativni centar i sedište vlade nove, druge Jugoslavije. Milonja Stijović – autor članka iz 1961. godine, u vreme borbi za oslobađenja Beograda bio je na dužnosti načelnika šifrantskog odeljenja Prve proleterske ivizije. Evo šta je zapisao...
13. oktobar
Selo Babe. Borba se vodi na svim sektorima u okolini Beograda. Na zemlji i u vazduhu. Gledamo kako avion gori u vazduhu. Dogledom pažljivo posmatram da bi ocenio čiji avion gori. Vidim divno kako nemački avioni beže prema Beogradu.
Topovi stalno tuku brda iznad Ralje. Čuju se ruski tenkovi kako tamo dolinom ka Ralji, tutnje. Mitraljezi i „šarci“ resko i dugim rafalima dejstvuju tamo negde ispod Avale. Prva proleterska javlja radiogramom: „ Nalazimo se ispod Avale. Ruski tenkovi maršuju cestom“.
Trinaesta proleterska brigada Rade Končar sprema se za pokret. Ona je rezerva 8.crnogorske brigade. Pesma se ori. Idu hrvatski proleteri da zajedno sa ostalim borcima oslobađaju glavni grad Jugoslavije. Čekam naredbu. Žalimo što nismo u prvim redovima. Prva proleterska ima i ovde čast da prva uđe u slobodni Beograd. Posebno 6. beogradski bataljon.
14. oktobar
6 sati ujutru – budi me kurir Boro. Pokret! Pravac Banjica! Posmatramo dugu kolonu tenkova, kamiona, motocikla kako cestom juri za Beograd. Maršujemo ispod Avale. Pored nas neprekidna kolona. Crvenoarmejci sa kamiona dovikuju nam i mašu. Pesma se ori. Čuje se huka aviona. Iznad nas huče nemački lovci.
Ispod Avale tenk do tenka. Kamioni. Putnički automobili. Pored ceste odmaraju se oficiri, vojnici, među kojima i dosta žena-boraca – crvenoarmejki. Kolona tenkove se kreće njivama u pravcu Dedinja. Pripreme za napad na Dedinje i Banjicu. U pravcu Dedinja napada 8. crnogorska brigada pod komandom Sava Maškovića. Borba se vodi nesmanjenom žestinom. 17 je časova. Sve žešće je na položaju Banjički vis – Dedinje i u pravcu Voždovca. Tu su Prva proleterska i 8.crnogorska. Rezerve su još i Trinaesta proleterska brigada Rade Končar i Treća krajiška. One će dalje u gradu stupiti u prve redove. Krajišnici pevaju. Harmonike ječe u svim bataljonima.
Mrak se spušta nad Beogradom. Nesmanjena borba se vodi. To je pravi pakao. Gori Banjički vis i Dedinje. Možda je to odlučujuća bitka za Beograd. U 20 časova borba se utiša. Dedinje i Banjički vis su oslobođeni.
15. oktobar
Borba se čuje neprekidno u Beogradu. Gledam dogledom: Dedinje porušeno. Kuće izbušene. Voždovac je slobodan. Narod na ulicama. 14 časova. Auto-komanda. Mnogo je naroda iako zuje zrna. Vodi se borba za Slaviju. Pozdravlja nas narod. Viču:“ Živeli oslobodilici!“ – „Živeli pobednici!“ Poklici se uklapaju u tutnjavu borbe. Skrećem Bokeljskom ulicom, jer me kiša kuršuma dočeka tu, kod spomenika Franše D' Eperea. Evo poznate ulice. Skrećem Nebojšinom ulicom. Izađoh kod Karađorđevog parka. Dalje se ne može od eksplozije topovskih granata i bacačkih mina. Tu su Krajišnici. Kod Svetosavske crkve vodi se teška borba.
Rekoh ađutantu Tomiću da pronađe zgradu gde da se smestimo. On odabra zgradu u Svetosavskoj ulici br. 41 i isprazni je. Instalirasmo radio-stanicu i telefon. Postavili smo stražu na ulazu. I odmah kuriri počeše da pristižu iz brigada i drugih divizija.
Stalno je uz mene crvenoarmejac koji je određen za vezu sa našom divizijom. Formirana je Komanda grada Beograda. Za komandanta grada naimenovan je Ljubodrag Đurić, nekadašnji komandant Druge proleterske.
16. oktobar
Rađa se sunce iza Zvezdare. Lep, sunčan i prijatan jesenji dan. Borba se vodi nesmanjenom žestinom u delu grada prema Savi. Oko 12 časova čuje se žestoka borba gore na Zvezdari.
Topovi duž Save neprestano tuku. Sa obe strane. Kaćuše tuku negde od Topčidera. Nemačke haubice tuku tamo gde su otprilike kaćuške. U Ulici kralja Milutina, bliže Tašmajdanu, ulica zakrčena. Izađosmo iz kola. Oštra borba se vodi. Ručne bombe dejstvuju, mašinke, šarci. Sužava se front.
17. oktobar
Borba se vodi neprestano. Samo tutnji. Dalje kod Zemunskog mosta vidi se neki veliki požar. Možda Nemci pale ono što ne mogu da povuku za sobom. Osma crnogorska brigada je izbila na Terazije. Igumanova palata očišćena. Nemci tuku svaku stopu na Terazijama.
Radio-Beograd. Eto nas u zgradi gde je beogradska radio-stanica. Sve očuvano. Neki inženjeri se muvaju po zgradi. Ulazimo od sale do sale. Prvi put gledamo sve te instalacije. Glavni inženjer nam kaže: „ Sve je očuvano i ispravno. Nema struje inače bi odmah mogli da emitujemo radio-vesti.“
18. oktobar
Pola Beograda je osvetljeno. Vidi se veliki požar dole kod Železničke stanice. Od njega je i osvetljen deo Beograda okrenut ka Železničkoj stanici. I oko Kalemegdana vide se požari. Tamo štekću mitraljezi. Neprestano tenkovi dejstvuju obalom Save od Čukarice pa tamo do Dunava. Tutnji ulicama ili od borbe ili, na drugoj slobodnoj strani, od tenkova, kamiona, motocikla. Divno se razaznaje po jačini borbe kako se steže obruč naših jedinica ka obali Save. Čini mi se da je borba oko Kalemegdana dostigla vrhunac.
Osma crnogorska brigada oslobodila Hotel Moskvu. Za svaku sobu se vodila borba. Prvu proletersku nađosmo duž Ulice kralja Petra ( sada Ulica 7. jula). Desno krilo izašlo dole na Dunav. Saznajem već da je Komanda grada otvorila neke menze za građane. Naši intendanti ističu da su našli malo hrane u nemačkim magazinima.
19. oktobar
Pet časova je. Požar na Železničkoj stanici još se vidi. Štekću mitraljezi iza Kalemegdana. Tu u delu grada oko Terazija ređi su rafali. U pravcu Avale čuju se negde u daljini kratki rafali.
Narod stalno pomaže pri sklanjanju oštećenih tenkova, kamiona, tramvaja. Osposobljava se tramvajski i železnički saobraćaj.
Tamo oko Slavije čujemo strašnu borbu. Čuje se sada borba, čini mi se jača, oko Kalemegdana. Topovi samo gruvaju. Ne čuje se više borba iza Avale. Čuje se bombardovanje. 14 je časova. Visoki stubovi dima se dižu. Bombarduju Balkansku ulicu. Uskoro su bombardovali i Zemun.
20. oktobar
Vodi se odlučna bitka za oslobođenje Beograda. Prva brigada je oslobodila Kalemegdan. Borba je bila žestoka. Imali smo prilično žrtava. Proleteri su na juriše zauzimali tvrđavu. Deset sati je. Naleću preko sto aviona Crvene Armije. Bacaju bombe po dnu Balkanske ulice. Ocenismo da je očišćena Balkanska ulica. I čuje se samo borba na obali Save.
U 11 sati oslobođen je Beograd. Most je ostao neoštećen. Naša 13.proleterska brigada je prešla u Zemun. Otpočela je borba za Zemun. Sa krova posmatramo slobodni Beograd. Opšti pokret. Krovovi su okićeni. Ulice su pune naroda. Ljudi se veselo kreću po grupama, ljube i grle.
Grad osvetljen. Hiljade raznobrojnih raketa para nebo. Osvetljen je ceo Beograd. Vidi se kao u podne. Zrna zuje iznad naših glava. Puca se iz svake ulice. Manifestacijama su se priključili i crvenoarmejci. Opštenarodno veselje.
Slušamo radio London. Javlja da je oslobođen Beograd. Moskva čita naredbu o oslobođenju Beograda. Živela sloboda! Živeo slobodni Beograd! – ori se Beogradom.
Autor: Aleksandra Aras
