Falsifikovana roba svih vrsta, na kojoj stoje etikete poznatih svetskih kuća, i pored rigoroznih kontrola ipak završava na tržištu Srbije, a ono što posebno brine, jeste to da se i u nekim elitnim, i na glasu poznatim radnjama, pojavljuje krivotvorena odeća, obuća i drugi proizvodi koji se prodaju po cenama kao da su orginal. Praktično, tako se neretko dešava da "komad" platite i po nekoliko stotina evra, a da je zapravo njegova cene i manje od 50.

Takvi prestupi su protivzakoniti i kada se otkriju, uvoznika ali i prodavca mogu skupo da koštaju jer pored kazne koja se kreće od 300.000 do dva miliona dinara i sam vlasnik brenda može da podnese tužbu sudu za utvrđivanje povrede prava intelektualne svojine.

U tom slučaju kopija brenda može skupo da košta uvoznika jer pored paprene novčane kazne, zbog zloupotrebe zaštićenih međunarodnh ili nacionalnih žigova, mogu da budu lišeni i prava dalje nabavke, što se dešavalo na srpskom tržištu.

I pored na papiru restriktivnih mera u praksi se dešavaju prevare odnosno da se kopija prodaje kao orginal. Takvo iskustvo nedavno je imala i Beograđanka M.S. koja je u jednoj elitnoj radnji kupila navodno torbicu svetskog brenda za koju je izdvojila nekoliko stotina evra. Međutim, nakon što je posumnjala da se radi o orginalu i urađene provere, uverila se da je kupila izuzetno dobru kopiju.

- Torbicu nisam kupila kod sumnjivih prodavaca već u radnji koja je na glasu u Beogradu i u kojoj se prodaje samo markirana roba. Za nju sam izdvojila nekoliko stotina evra, odnosno cena je ona koja se u gotovo svim svetskim radnjama prodaje, ali za orginal a ne kopiju. Crv sumnje da sam prevarena javio mi se kada sam svoju torbicu uporedila sa istom koju ima moja drugarica, ali kupljenu u Parizu u matičnoj radnji tog brenda. Upoređivanjem sam videla da su ivice obrađene drugačije i da je torba duža za jedan centimetar, što se ne sme dešavati. Bilo je tu i još nekih odstupanja zbog čega sam se uputila u radnju da ukažem da su me prevarili - navodi sagovornica.

Ona dodaje da je taj susret sa predstavnicima te firme bio izuzetno neprijatan jer su pokušali da negiraju da su joj kopiju naplatili kao orginal.

- Najpre su negirali da je reč o kopiji i nisu želeli da mi vrate novac. Kada sam im pokazala orginalnu torbu moje drugarice i ukazala na nedostatke moje, suočeni sa dokazima, jedan od menadžera je čak pokušao da me ubedi da to nisam kupila u njihovoj radnji i da ja njima hoću da podmetnem. To me je toliko iznerviralo da sam im otvoreno rekla da ne samo što ću ih tužiti, već ću obavestiti i samog proizvođača o zloupotrebi njihovog brenda čime su im povredili prava intelektualne svojine. Kada sam to pomenula, ton razgovora se promenio i od pretnji prešao u molbe da to ne radim. Pored svog novca, nudili su mi na ime odštete još neke proizvode kao nadoknadu za ćutnju o prevari i rušenju ugleda njihove firme. Firmu neću pominjati ali slučaj hoću jer želim da ukažem da se prodaja kopija ne obavlja samo na pijacama već i u elitnim radnjama - objašnjava M.S.

Goran Papović iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije kaže da praksu prodaje falsifikovane robe nisu potisnuli ni restriktivni zakoni koje je država donela koji podrazumevaju i visoke kazne.

- Reč je o isplativom poslu pa se na našem tržištu kao orginali prodaju kopije svega i svačega, od pelena za bebe do automobilskih delova ali najčešće primedbe potrošača se odnose na krivotvorenu odeću i obuću poznatih svetskih kuća, kao i na telefone pa i parfeme. Kada za kopiju platite cenu orginala potrošač treba da se obrati tržišnoj inspekciji koja prodavacu za takav prestup može da naplati kaznu od 300.000 do dva miliona dinara - kaže za "Blic Biznis" Papović.

Moram da kažem, dodaje Papović, da su u poslednje vreme retki slučajevi u kojima je zabeleženo da se kopija preodaje po ceni orginala. Bar nama nisu stigle takve primedbe.

- U nekim zemljama EU sankcijama podležu i kupci falsifikovane robe a ne samo prodavci i mogu da plate visoke novčane kazne, kako bi se suzbilo tržište krivotvorene robe - kaže Papović.

Inače, prema nekim nezvaničnim podacima krivotvorena roba najčešće na srpsko tržište stiže iz Kine i Turske, ali i zemalja Evropske unije, posebno kada su kozmetički proizvodi u pitanju. Kinezi važe za najveće plagijatori u svetu a osim inostranih brendova počeli su da kopiraju i proizvode sa žigom srpskih kompanija. Tako se na pijacama pojavila kineska dečija garderoba poznatog domaćeg brenda ali i nekih pprehrambenih proizvoda.