Šoštarić je precizirao da zagađenje može da bude i veće kada je zimi vedro i ima sunca nego ovih dana, te da vizuelni efekat nije ono što može da okarakteriše kvalitet vazduha.

- Kontrola kvaliteta vazduha obavlja se na trideset mernih mesta, od čega se na osam to automatski obavlja u realnom vremenu. Lokacije su usklađene u skladu sa Uredbom o monitoringu kvaliteta vazduha - rekao je Šoštarić.

On se osvrnuo na podatke iz mnogih ranijih godina, dajući primer iz 1978. godine kada je u Bulevaru despota Stefana 122 dana koncentracija sumpor-dioksida bila veća od maksimalno dozvoljene.

- Danas je u Beogradu situacija takva da uopšte nemamo zagađenje sumpor-dioksidom što pokazuje da su donošene mere dale rezultate i da on više nije polutant. Menjaju se dakle polutanti, kao i kvalitet merenja, i danas je važno što imamo sve informacije, koje su dostupne i koje treba da usvojimo, te da svoje ponašanje prilagodimo kako bismo zaštitili svoje zdravlje. Osnovne preporuke za opštu populaciju jesu da se smanje boravak na otvorenom i fizičke aktivnosti u slučaju povećanog zagađenja - istakao je Šoštarić.

GZJZ na satnom nivou dobija četrdeset podataka i njihov zadatak jeste da kroz indeks kvaliteta vazduha izdaju jedinstvenu informaciju, koja će biti jasna svima. Osnovni problem u Beogradu jesu suspendovane čestice, rekao je on, i dodao da je vrlo važno razgraničiti da li je reč o dugoročnom izlaganju.

- Posmatra se na godišnjem novou i to je u skladu sa standardima. Kada se tako pogleda, Beograd uopšte nije tako loše kotiran u svetu - istakao je Šoštarić.