Decenijama se nije ni razmišljalo o ovom problemu  a danas predano radimo na rešenjima. Kako je vazduh jako važan za kvalitet života svakog građanina, projekti u ovoj oblasti su nam među prioritetnim, istakao je gradonačelnik Beograda prof. dr Zoran Radojičić i dodao da  unapređenjem energetske efikasnosti, doprinosimo čistijem vazduhu, ali i tome da nam domovi budu topliji, odnosno da kvalitet života bude bolji.  

– Optimistički gledam na 2020, jer smo u ovoj godini postavili čvrste temelje. Temelje nadgrađuejmo izuzetno značajnom novom strategijom za daljinsko grejanje  koju ćemo usvojiti i sa čijom primenom ćemo početi  sledeće godine. Na ovaj način nastavićemo da smajujemo korišćenje neobnovljivih izvora energije koji zagađuju životnu sredinu – naglasio je gradonačelnik.

Radojičić objašnjava da je većina zgrada u Beogradu izgrađena tokom 50. i 60. godina, kada je cilj bio izgraditi što više domova, na uštrb energetske efikasnosti zgrada. Danas, ukazuje on, ta ušteda dolazi na naplatu i troši se mnogo više energije na grejanje domova nego što je zaista potrebno kada bismo imali energetski efikasne zgrade.

– Zbog toga je važno da sistematski unapređujemo energetsku efikasnost zgrada kroz konkretne mere, projekte i odluke, kao i da podižemo svest građana o ovoj temi. Moramo da budemo svesni problema koje imamo, ali je još važnije da ponudimo rešenja. O tome da je Beograd ozbiljno krenuo u rešavanje ovog problema svedoči i usvajanje izmene odluke Skupštine Grada po kojoj će gradske opštine moći da subvencionišu uređenje fasada i investiciono održavanje privatnih zgrada sa maksimalno sa 90 odsto sredstava, dok će stanari biti u obavezi da obezbede preostalih 10 procenata. To znači da smo otvorili mogućnost da svaka zgrada u Beogradu unapredi svoju energetsku efikasnost – rekao je Radojičić.

On je pozvao upravnike zgrada da motivišu stanare da iskoriste ovu mogućnost iz više razloga.

– Sa minimalnim ulaganjem od 10 odsto na nivou cele zgrade, oni će imati toplije domove, a ostvariće i uštede kako energije, tako i novca – dodao je on.

Radojičić je objasnio da su u cilju unapređenja energetske efikasnosti neophodni veliki infrastrukturni projekti i promene načina razmišljanja, kao i da je Vinča u tom smislu jedan od najznačajnijih projekata.

– Deponija Vinča je pre svega ekološki i zdravstveni problem, ali u našem projektu je sagledana kao resurs iz koga će se dobijati toplotna energija, iz sakupljenog otpada koji se ne može reciklirati. Projektu Vinča prethodi izgradnja reciklažnih ostrva na svakoj opštini u Beogradu, uspostavljanje sistema sakupljanja odvojenog otpada i reciklaža, na taj način da će se u budućoj spalionici koristiti samo neobnovljvi resursi – rekao je Radojičić i dodao da je očekivani termin završetka projekta i korišćenja toplote iz postrojenja u sistemu daljinskog grejanja u Beogradu 2022. godina.

Radojičić je ukazao da se pod energetskom efikasnošću smatra i pametno korišćenje resursa. 

– Izgradnja toplodalekovoda Obrenovac je u fazi izrade studije izvodljivosti i priprema se tehnička dokumentacija. Ovaj projekat podrazumeva da se sva topla voda koja nastaje kao nus proizvod rada elektrane TE „Obrenovac“, prikuplja i koristi za grejanje i time kompenzuje korišćenje drugih vidova energenata što predstavlja dobar vid korišćenja resursa – naveo je on.

On je naglasio i na značaj projekta „Termalna rehabilitacija javnih zgrada – unapređenje energetske efikasnosti u gradu Beogradu”, kojim je predviđeno renoviranje zgrada Hitne pomoći, Studentske poliklinike, Studentskog stacionara i Gradske biblioteke, a  u fazi je izrade projektno-tehničke i tenderske dokumentacije.

– Važno je da ove značajne objekte rekonstruišemo, ali su značajne i uštede koje ćemo ostvariti. Nakon implementacije mera energetske efikasnosti, ostvariće se značajne uštede za grejanje, električnu energiju i umanjenje emisije CO2. Treba spomenuti da Beograd intenzivno radi sa „Beogradskim elektranama” na gašenju kotlarnica. Dosadašnje gašenje oko 1.200 kotlarnica na ugalj i mazut (ostalo je svega 38), na području Beograda, prema procenama je za efekat imalo smanjenje emisije CO2 za oko 500.000 tona godišnje.

Gradonačelnik Radojičić je istakao da su projekti na kojima Grad Beograd u ovoj oblasti radi veoma važni kako u borbi protiv klimatskih promena, tako i za poboljšanje kvaliteta životne sredine.

– Sagorevanjem fosilnih goriva oslobađamo velike količine ugljen-dioksida, glavnog gasa odgovornog za nastanak klimatskih promena. Takođe, nastaju štetne čestice i gasovi, a sa energetski efikasnim zgradama, ta količina fosilnih goriva će se smanjiti, što direktno poboljšava kvalitet vazduha koji udišemo i smanjuje efekat klimatskih promena. Ovim projektima građani i Gradska uprava zajedno doprinose cilju na koji smo se obavezali kada sam prošle godine potpisao Povelju gradonačelnika za klimu i energiju, da do 2030. smanjimo nivo CO2 za 40 odsto – zaključio je Radojičić.,