On je istakao sopstveno insistiranje na “zdravom i zelenijem” gradu.

- Mnogo se radi u infrastrukturnom smislu i to je velika odgovornost. Ipak, to je baza za bolji i zdraviji život, nadgradnja za sledeću fazu u radu. Insistiram na tome jer je Beograd kombinacija prirodnih dobara i urbanog dela. Beograd ima 21 prirodno dobro, među kojima su Kosmaj, Avala, Ada Ciganlija, Košutnjak, a s druge strane ima i urbani deo koji zahteva da se oplemeni. Grad neguje svoja prirodna dobra, pa je tako u šumama u prošloj godini zasađeno oko 18.000 stabala, a istovremeno, u urbanom delu oko 450 sadnica - precizirao je gradonačelnik.

Radojičić je ocenio da su šume pluća velikih gradova, što njemu kao lekaru ukazuje na važnost i neophodnost brige o zelenilu uopšte.

Beograd je divan, što često zaboravimo dok ga ne pogledamo iz visinske perspektive. Mnogi gradovi na svetu mogu da nam pozavide na prirodi, istakao je Radojičić.

Kuriozitet glavnog grada su i njegove reke, a gradonačelnik je naveo da je sa “Beogradom na vodi” sve dobilo drugačiju perspektivu.

Sada na ovom prostoru imamo uređeno šetalište. Ali kada se krene i drugom stranom, prema marini, ima dosta potencijala da se i taj prostor iskoristi, rekao je Radojičić.

Gradonačelnik je zaključio da će nastaviti da daje svoj doprinos kako bi grad bio lepše i bolje mesto za život svih građana, te da je u ovom poslu najvažnija ljubav prema Beogradu.