Neispravni semafori predstavljaju jedan od najozbiljnih problema u saobraćaju, naročito kada su u pitanju veliki gradovi čijim se saobraćajnicama u svakom trenutku kreću na desetine hiljada vozila, kao što je to u Beogradu slučaj.

Koliki je značaj semafora za pravilno odvijanje saobraćaja i bezbednost onih koji u njemu učestvuju, bilo da se kreću nogama, ili na dva, četiri ili više točkova, govori činjenica da se prilikom projektovanja saobraćajnica semaforima posvećuje posebna pažnja.

Semafor nije samo postavljen na raskrsnicu i priključen na električnu mrežu, već je za svaki pojedinačni semafor koji vidite na ulicama izrađen poseban projekat, takozvani "signalni plan", za koga je zadužen saobraćajni inženjer.

Međutim, i pored toga što je nadležni svaki kvar semafora tretiraju kao hitnu intervencija, i dalje se dešava da u različitim delovima grada viđamo semafore koji ne rade ili nepravilno rade u nekom periodu.

Na stolu ili plafonu, nema nikave razlike: Važno je samo da je veselo, gde god da smo
Jedna od najtežih saobraćajnih nesreća do kojih je došlo zbog neispravnosti semafora dogodila se 1997. godine na raskrsnici novobeogradskih ulica Bulevar Mihajla Pupina i Trešnjinog cveta. Tada je autobus kome je bilo upaljeno žuto svetlo, naleteo na "fiću" koji je prolazio kroz raskricnicu.

Vozač autobusa se nije zaustavljao, jer je očekivao da mu se u svakom trenutku upali zeleno svetlo. "Fići" je, međutim, istovremeno bilo upaljeno zeleno, pa su u ovom teškom sudaru tragično nastradali svi članovi porodice koji su se u njemu vozili. U tom slučaju, odgovornost za tragediju stigla je i do samog proizvođača semafora.

Profesor Saobraćajnog fakulteta u penziji i sudski veštak saobraćajne struke Milan Vujanić kaže za Telegraf da se u takvim slučajevima odgovornost može tražiti na više nivoa.

- Ako je semafor neispravan ili ne radi pravilno za njega je odgovran onaj ko ga je postavio, a to je najčešće Sekratarijat za saobraćaj ili onaj ko upravlja sistemom semafora, odnosno Javno preduzeće "Beogad put". A ukoliko je došlo do saobraćajne nezgode koja je isključivo prouzrokovana kvarom samog uređaja, odgovoran je njegov proizvođač - navodi Vujanić.

A budući da je, kao što smo već pomenuli, svaki semafor je pojedinačan projekat, ukoliko se ustanovi da postoji greška u samom projektu, na odgovornost može biti pozvan i sam projektant.

Vujanić kaže da se svi semafori na beogradskim ulicama kontrolišu u rasponu od 15 dana, i napominje da je, ukoliko neki od njih ispravan neko duže vreme, moguće da je do kvara došlo u okviru tog perioda, ali nakon što je kontrola prethodno bila obavljena.

Međutim, današnji semafori su dosta napredniji od nekadašnih, adaprtabilni su, što znači da mogu da se prilagođavaju trenutnim uslovima u saobraćaju, a to svakako doprinosi boljem regulisanju saobraćaja. Takođe, čim jedan semafor "ispadne iz sistema", to se odmah može uočiti u kontrolnom centru.

Profesor Vujanić podseća i na jednu nedoumicu koja nije tako retka u slučaju kada je semfor neispravan. U takvim situacijama, na semaforima se najčešće može videti trepćuće žuto svetlo koje upozorava vozače da semafor ne radi. Većina često iz toga zakljičuje da bi vozači u toj situaciji trebalo da smanje brzinu i voze opreznije.

- "Tepćuće žuto", po našem Zakonu o bezbednosti saobraćaja, ima dva značenja: zabranjen prolaz ili dozvoljen prolaz onda kada vozilo ne može bezbedno da se zaustavi. Zakon u Bosni i Hercegovini navodi još i da "žuto trepćuće svetlo obavezuje učesnike u saobraćaju na kretanje sa povećanom opreznošću", što se često i kod nas podrazumeva, ali kod njih piše u zakonu - zaključuje Vujanić.

Autor: