Šerovanje, smaranje, vrh, top, ekstra - samo su neke od žargonskih reči koje se sve masovnije upotrebljavaju. Nove izraze donela je i upotreba moderne tehnologije, pa se sve više u komunikaciji posredstvom kompjutera i mobilnih telefona upotrebljavaju skraćenice "nmg", "nzm" i slično.

Mr Violeta Kecman, profesorka srpskog jezika i književnosti u Petoj beogradskoj gimnaziji, smatra da je promena u jeziku u odnosu na normu sve izraženija. Kako ističe, ona je ishod digitalne kulture i brojnih promena koje se odnose na obrozavanje.

- Mediji i digitalna kultura nisu glavni uzročnici promena, već, pre svega, slab obrazovni sistem, što je problem i generalno u svetu. Tu je i ogromna stopa nezaposlenosti, koja onemogućuje roditeljima da se posvete deci – smatra mr Kecman.

Deca sa razvijenom jezičkom kulturom i dobrim ocenama, kako je objasnila, privatno mogu komunicirati svojim "komunikacijskim kodom" i to je normalna situacija. U konvencijonalnim situacijama upotrebiće normativni govor, dok će u nekonvencionalnim koristiti onaj govor koji odgovara društvenoj grupi, gde najviše dominiraju skraćenice, uticaj engleskog jezika, tuđice…

Dr Svetlana Slijepčević iz Instituta za srpski jezik, smatra da je rečnik mladih posledica razvoja tehnologije, te da je teško izbrojati koliko stranih reči danas koristimo u jeziku.

- Jezik je živa kategorija, te je normalno da strane reči ulaze u njega i da se kroz vreme filtrira ono što jeziku treba. Ono što u jeziku ostane postaje deo jezičkog fonda – objašnjava Slijepčević.

Deci ne treba braniti da upotrebljavaju žargon, ali je bitno da žargon ne postane neizostavan u svakom vidu komunikacije. Situacija sa jezikom zasad nije kritična i gotovo je ista kao i u svakom jeziku.

Problem u jeziku, kako su istakle, nije samo problem u Srbiji, već i problem na globalnom nivou, a na odraslima je odgovornost da decu nauče da budu što bliže normi.

I. P.