Prstohvat bilja s kuhinjske police po snazi antioksidansa redovito šiša i popularno voće, a kuhinjska debata o tome da li je za zdravlje bolje sveže ili sušeno bilje napokon ima jasan epilog.
U tradicionalnoj medicini širom sveta začinsko bilje zauzima istaknuto mesto, ne samo zbog ukusa, nego i zbog potencijalnih zdravstvenih koristi. Ove biljke prirodni su i dostupni izvori antioksidansa, spojeva koji pomažu u smanjenju upala u telu. Uporedi li se ista težina, mnoge začinske biljke sadrže više antioksidansa od uobičajenog voća i povrća, piše Eating Well.
Granica između lekovitog i začinskog bilja često je nejasna, a svaki prstohvat sušenih ili šaka svežih začina jednostavan je način da se u obroke unese više korisnih spojeva. "U kuvanju nastojim kombinovati sveže i sušeno bilje kako bih maksimalno iskoristila prednosti obaju oblika", kaže nutricionistkinja i herbalistkinja Džena Volpe.
Ona objašnjava da sušeno bilje obično ima veću koncentraciju antioksidansa, dok sveže zadržava više nutrijenata topljivih u vodi, poput vitamina C i nekih vitamina B skupine. Nutricionisti preporučuju da se ovih pet protuupalnih biljaka koristi češće.
Bosiljak
Sušeni listovi bosiljka u umaku za testeninu ili sveži listići na pizzi čine mnogo više od ukrasa. "Bosiljak je bogat aromatičnim spojevima poput eugenola i ruzmarinske kiseline, koji imaju antioksidativna i protuupalna svojstva", kaže nutricionistkinja Šarnikija Vajt.
Eugenol može delovati antimikrobno, a ruzmarinska kiselina proučava se zbog svog potencijala u prevenciji karcinoma. Vajt dodaje da je bosiljak vrlo svestran: "Volim umešati sveži bosiljak u rikotu za slani namaz, dodati ga u voćne salate s jagodama ili breskvama, staviti u domaće vinjigret umake ili njime posuti pečeni kukuruz i batat".
Foto: Pixabay.com
Kurkuma
Kurkuma ima poseban status jer se svrstava i u začine i u lekovito bilje. Potpuno opravdano slovi kao namirnica koja suzbija upale, a istraživanja potvrđuju njenu sposobnost suzbijanja oksidacije. Iako je najpoznatija po jarkoj zlatnoj boji, kurkuma je bogata kurkuminom, spojem koji je zaslužan za mnoge njene zdravstvene prednosti.
Studije sugerišu da kurkumin pomaže u održavanju zdravog upalnog odgovora i štiti ćelije od oksidativnog stresa. Pri korišćenju kurkume u kuvanju, važno ju je kombinovati sa crnim biberom. "Mnoge su studije pokazale da kombinacija crnog bibera i kurkume ima sinergijski učinak", kaže Volpe.
"Iako sam crni biber ne pokazuje antioksidativne učinke u telu, on pomaže pojačati snagu i bioraspoloživost određenih antioksidativnih sastojaka u kurkumi." Neka od njenih omiljenih jela u kojima spaja kurkumu i biber su kari, jela iz voka i "zlatno mleko".
Origano
"Origano je jedan od začina najbogatijih antioksidansima, zahvaljujući spojevima kao što su karvakrol, timol i ruzmarinska kiselina", kaže Vajt. "Ovi biljni spojevi proučavani su zbog svojih antioksidativnih i protuupalnih učinaka, pa je origano jednostavan način da povećate udeo fitonutrijenata u svakodnevnim obrocima."
Iako su istraživanja još u toku, čini se da antioksidansi u origanu, uz protuupalno delovanje, imaju i antidijabetička, antivirusna i antitumorska svojstva. Vajt predlaže korišćenje origana u jelima tipičnim za Mediteran, regiju u kojoj prirodno raste.
"Origano volim spajati s paradajzem, pasuljem, sočivom i maslinovim uljem. Ti sastojci zajedno čine temelj mnogih mediteranskih jela, a takav se način ishrane dosledno povezuje sa nižim nivoima hroničnih upala i boljim zdravljem srca", ističe ona.
Ruzmarin
Ova aromatična biljka ima snažan antioksidativni učinak. "Ruzmarin je posebno bogat aromatičnim isparljivim uljima kao što su triterpeni i fenolne kiseline, koji imaju antioksidativna i antimikrobna svojstva", kaže Volpe. Te karakteristike donose konkretne koristi.
Istraživanja sugerišu da konzumacija ruzmarina uz obroke može pomoći u boljoj kontroli šećera u krvi, pojačati aktivnost glutationa, glavnog antioksidansa u telu, i sprečiti oksidaciju masti u organizmu. Ruzmarin se izvrsno uklapa u brojna jela, od mesa i krompira do supa od povrća i rižota. Može se umešati u puter ili rikotu i poslužiti na tostu.
Estragon
Iako se ne pojavljuje u receptima toliko često kao drugi začini, vreme je da ova podcenjena biljka dobije zasluženu pažnju. Prema rečima nutricionistkinje Vajt, nudi mnogo u kulinarskom smislu. "Njegov specifičan ukus nalik anisu omogućava stvaranje bogate arome bez dodavanja puno soli", kaže ona i predlaže da se isproba kao dodatak kopru u salati s piletinom ili tunom, ili uz povrće.
"Čak i dodavanje seckanog estragona u pečene pečurke ili boraniju može potpuno transformisati prilog u jelo dostojno restorana", napominje Vajt. Zbog visokog udela antioksidansa, estragon se dugo koristi u tradicionalnoj medicini za ublažavanje probavnih smetnji, epilepsije i bola. Istraživanja pokazuju da njegovi bioaktivni spojevi mogu pomoći i u borbi protiv određenih bakterijskih infekcija.
Autor: D.S.
