Na Zlatiboru se danas nastavlja "Health up" zdravstvena konferencija, koja je počela juče i koja je okupila veliki broj učesnika i gostiju. Na jučerašnjem skupu, stručnjaci su poslali više važnih poruka a svi su se složili da je prevencija najbitnija. Između ostalih, poslata je poruka da Srbija ulaže u sve segmente zdravstva, da ćemo imati svaki inovativni lek, da jedemo kvalitetnu hranu, da svako od nas treba da iskontroliše svoje zdravlje makar jednom godišnje, i da je zdravo dete, zdrav odrastao čovek.
Tokom prvog dana najveće regionalne konferencije na temu zdravlja i zdravog života “Health up”, koja se održava na Zlatiboru, pokrenute su brojne teme koje se tičupreventive, zdravog stila života i unapređenju toka lečenja nekih odnajzastupljenijih bolesti.
Konferenciju je otvorila direktorka Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, prof. dr Sanja Radojević Škodrić, nakon čega je uvodno predavanje imao direktor Kancelarije Svetske zdravstvene organizacije u Srbiji, Fabio Skano.
Direktorka RFZO, prof. dr Sanja Radojević Škodrić podsetila je da Srbija kontinuirano ulaže u sve segmente zdravstva, istakla je da je Srbija zemlja sa najvećim pravima za vantelesnu oplodnju i poručila da je cilj da u našoj zemlji budu dostupni svi inovativni lekovi. Nastavlja se ulaganje u kadrove, sa posebnom pažnjom na mlade lekare, a u planu je i da svaka opština dobije magnetnu rezonancu.
Fabio Skano je suglasan da Srbija ulaže u zdravstvo više nego ikada, istakao je važnost prevencije i ukazao na rezultate istraživanja, prema kojima u Srbiji veliki broj građana ima navike koje su nepovoljne za zdravlje, kao što je zavisnost od nikotina.
Foto: Unsplash.com
Na prvom panelu “Prevencija – zdrava nacija” panelisti su istakli značaj zdrave ishrane. Ministarka poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Jelena Tanasković, ohrabrila je sve prisutne da je hrana koja se proizvodi i uvozi strogo kontrolisanog kvaliteta, da je trend organske ishrane važan i da on utiče na benefite u zdravlju onih koji je konzumiraju, ali je i apelovala na konzumaciju hrane srpskog porekla.
Prof. dr Verica Jovanović, v.d. direktora Instituta za javno zdravlje “Dr Milan Jovanović Batut” osvrnula se na porast vakcinacija na male boginje i veliki kašalj, podsetila na redovne preventivne preglede i na značaj mamografskog pregleda dojki, posebno za žene starije od 45 godina.
Doktorka Nevena Jovičić, načelnica Odeljenja za pulmologiju u Univerzitetskoj dečijoj klinici u Tiršovoj poručila je da je zdravo dete, zdrav odrastao čovek i da je kluč u prevenciji i redovnoj vakcinaciji.
Brižita Đorđević, profesor na Katedri za bromatologiju Farmaceutskog fakulteta u Beogradu kaže da bi trebalo da hranu što češće spremamo kod kuće i da se trudimo da izbegavamo termičku obradu namirnica.
Skijašica Nevena Ignjatović preporučila je konzumaciju hleba samo do podne, ishranu koja obiluje salatama i bez slatkiša.
Profesor dr Vladimir Petrović, epidemiolog, direktor Instituta za javno zdravlje Vojvodina govoreći o prenošenju bolesti, rekao je da i beba ima zaštitu, ukoliko se buduća mama vakciniše tokom trudnoće.
Foto: freepik.com
Drugi panel – Investicija u zdravo srce, dobrobit za celo društvo
Tokom drugog panela pomrenute su brojne teme kada su kardiovaskularni problemi upitanju. Vest koja zabrinjava je da povećan broj dece sa miokarditisom u Srbiji, da su mališani sve gojazniji, da imaju visok pritisak i holesterol.
Kod odraslih, redovni preventivni pregledi su ključ. “Ako možemo auto da vozimo na servis jednom godišnje, možemo i sebe na sistematski pregled. Dobra vest je da nikad nije kasno sa uvođenjem zdravih navika. Rizik za kardiovaskularne bolesti osoba koje su prestale da konzumiraju cigarete izjednačava se sa onima koji ih nikada nisu konzumirali. Smanjenje komzumacije soli za 12 na 5 grama čini ogromne benefite za naše zdravlje, te se time smanjuje potreba za najmanje jednim lekom.
Foto: Pixabay.com
Treći panel: Dijabetes – promena toka lečenja, pokrenuo je brojna pitanja u vezi sa ovom bolešću.
Uvaženi panelistiistakli su značaj savetovališta za dijabetes i to na primarnom nivou zdravstvene zaštite.
Panelisti su se složili da je broj prekomerno uhranjene dece udvostručen i da poprima razmere epidemije. Srbija u visokom riziku da do 2035. godine ima veliki procent gojaznih odraslih osoba. Poručila je da su deca koju čuvaju bake gojaznija od one dece koja borave u vrtiću i da je samodisciplina ključna kod odraslih obolelih od dijabetesa, ali i kod zdravih ljudi, jer je prevencija ključ života bez hroničnih oboljenja.
Danas, tokom drugog dana konferencije “Health up”, između ostalog, govoriće se i o malignim bolestima, vantelesnoj oplodnji i upotrebi veštačke inteligencije u medicini.
Autor: Z.L.
