AKTUELNO

Nakon što se u javnosti pojavio video snimak brutalnog fizičkog nasilja nad učenicom srednje Tehničke škole "Mileta Nikolić" iz Aranđelovca tema vršnjačkog nasilja ponovo je dospela u fokus.

- Nikada u istoriji školstva, obrazovanja i vaspitanja dece i učenika, nije bilo više dokumenata koji su obavezujući po pitanjima reagovanja na nasilje u školi, kao danas - kaže pedagog i dečiji psiholog Marija Radaković.

Od Zakona o predškolskom vaspitanju dece, Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, Zakona o srednjoj školi, preko Pravilnika o protokolu postupanja u odgovoru na nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje, prevencije i mere aktivnosti za intervenciju u odgovoru na nasilje i zlostavljanje u odeljenju do obaveznog stručnog usavršavanja nastavnika iz prioritetnih oblasti od kojih je prevencija nasilja i reagovanja na prvom mestu.

Tačno i precizno su, napominje ona, pobrojane vrste nasilja, stepen nasilja, načini prevencije i reagovanja na nasilje kao i odgovorni za reagovanje u situacijama nasilja.

Foto: Pexels.com

- Pored Timova koji obuhvataju veći broj ljudi, koji treba da reaguju, tu su i svi oni koji se zateknu na mestu "odigravanja nasilne situacije″ - objašnjava naša sagovornica, podsećajući da su u višegodišnje državne projekte za prevenciju nasilja bile uključene mnoge poznate ličnosti iz sveta kulture, sporta i umetnosti, te da postoje brojne knjige na temu vršnjačkog nasilja, kao i reklame na koje govore o opasnostima elektronskog nasilja.

- Postavlja se pitanje da li se sve navedeno odnosi na imaginarnu ili na decu od krvi i mesa. Broj i raznovrsnost nasilnih situacija u svakodnevnom životu dece u gotovo neverovatnom porastu - dodaje Radaković.

Prema njenim rečima, o broju neprijavljenih jednom doživljenih i više puta ponovljenih sitaucija nasilja, podaci ne postoje i teško je pretpostaviti njihovu učestalost.

Uzroci su definitivno mnogobrojni, a broj njihovih kombinacija je neograničen.

- Očigledno da dvostruki aršini postavljeni u zakonskim dokumentima, kao i masovnim medijima doprinose da se ovom komlikovanom problemu koji se odnosi na najosetljiviju grupu stanovništva ne može stati na put. Dvostruke poruke kojima su deca svakodnevno izložena nanose neprocenjivu štetu njihovom pravilnom razvoju i realnom sagledavanju realnosti. - smatra Radaković.

Kako navodi, mediji danas pružaju obilje sadržaja u kojim se jasno i glasno može videti, čuti ili pročitati o svakom obliku nasilja.

Sa druge strane, deca ne prepoznaju situacije u kojima su se našla zato što ne znaju šta se od njih očekuje.

- Očekivanja su neusklađena između porodice i škole kao i ličnih mogućnosti i verovanja deteta. Dete nad kojim se vrši nasilje često je napadnuto iznenada, sa intenzitetom koji postepeno raste u odnosu na njegovo (ne) reagovanje i od strane većeg broja poznatih osoba na nebezbednim mestima. U pitanju loša kombinacija navedenih okolnosti u kojoj se baš niko dobro ne snalazi. Uz prisustvo nemih posmatrača govori se o bezizlaznoj situaciji koja može različito trajati - objašnjava Radaković.

Sramota i nemoć koju oseća napadnuto dete je parališuća.

Foto: YouTube screenshot

- Zato se o takvim događajima saznaje kasno jer napadnuto dete ″krivca” traži prvo u sebi i u onome što je tom događaju prethodilo. Često se povređena deca povlače u sebe pokušavajući sama da reše situaciju koja ih je zadesila. Događa se da situaciju koja im se dogodila ne prihvate kao nešto lično (kao da se njima nije dogodila) - ukazuje naša sagovornica.

Žrtve nasilja prikrivaju počinioce sa idejom da će oni znati to da ″cene” i da neće napasti ponovo. Prividno trpeljiva deca su ″navikla″ na takve ″tretmane” od drugih ili istih aktera. Često ne žele da o tome saznaju roditelji ili članovi njihove porodice kako ih ne bi uključivali u neprijatne situacije ili da u njihovim očima ne bi promenili sliku o sebi .

- Samo dete često ne želi da bude označeno kao žrtva i osoba kojoj je potrebna bilo kakva dodatna pomoć - ističe Radaković.

Često se, upozorava, u školi može videti situacija obrnutih teza u kojima je žrtva označena kao nasilnik od većeg broja dece ili takozvanog ″klana” koji se koristi svim sredstvima za prikrivanje svojih zlodela. Skloni su i da ubede žrtvu ″da je ona to zaslužila svojim ponašanjem ili izgledom sa idejom da ona u to poveruje.

Prema njenim rečima, nasilnici koriste razne metode ”štićenja žrtve″, zastrašivanja i držanja u tajnosti onoga što se događa tako da maltretiranje vremenski može da traje dugo ”skriveno od očiju javnosti.″

- Škola je nažalost epicentar ovakvih događanja zbog velikog broja dece koja se nalaze na istom mestu u isto vreme, sa različitim stilovima porodičnog vaspitanja i subjektivno ograničenim brojem nastavnog i vannastavnog osoblja koje blagovremeno reaguje - zaključuje Radaković.

#Vršnjačko nasilje

'